О Градишци

Историја саме Градишке издваја се као


Археолошка налази

Археолошки налази откривани су и на ширем простору града, нпр. остаци римске архитектуре. Римљани су ово мјесто изабрали за једно од својих значајних насеља и веома значајно раскршће двају магистралних римских цеста те као средиште савске римске флоте. То насеље, по свој прилици кастел, спомиње се од 2. – 7. вијека након Христа и то:

  • У Птолемејевој Географији из II. вијека спомиње се и на карти је уписано мјесто Serbinon или Serbinum.
  • У дјелу Itinerarium Antonini из II – III вијека стоји Servitium.
  • На карти званој Tabula Peutingeriana из IV вијека стоји назив Seruitio.
  • У дјелу Notitia dignitatum из око 400. г. пише Servitti.
  • У дијелу Anonymi Ravennatis Cosmographia из VII – VIII вијека уписано је Serbitium.

Сви наведени облици: Serbinon, Serbinum, Servitium, Seruitio, Servitii, Serbitium односе се на једно мјесто, а то је по научницима, “без двоумљења”, данашња Градишка. Иначе на подручју општине Градишка у далекој историјској прошлости најпознатије је Сојеничко праисторијско насеље у мјесту Доња Долина.

Градишка кроз вријеме


Кроз историју

Градишка
Градишка
Градишка
Градишка
Градишка
Градишка

Демографија


У посљедњој деценији 20. вијека већина општина у Републици Српској је захваћена демографском стагнацијом и депопулацијом, која je посљедица промјена у природном, миграционом и структурном обиљежју становништва узрокована минулим ратним  дешавањима. По попису становништва из 1991. године, Општина Градишка је имала 59.974 становника, док према резултатима Пописа становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској и БиХ, проведеног 2013. године на територији Републике Српске, на подручју општине Градишка живи 49.196 становника.

Кретање броја становника

Извор: Просторни план општине Градишка 2005-2020. година и резултати пописа 2013. године

У посматраном периоду број становника општине Градишка континуирано је растао до 1991. године, а од 1993. године долази до драстичног пада, који је првенствено посљедица ратних миграција.

Повећање броја становника у периоду 1997. – 2003. година настало је првенствено захваљујући досељавању становништва. Збирни подаци о природном и механичком кретању становништва показују да је Градишка у периоду 2007– 2010. година, по основу ова два регистрована показатеља, изгубила 716 становника.

У циљу повећaња природног прираштаја и броја становника, у јуну 2012. године израђен је документ, којим се предлажу мјере локалне популационе политике.

Геостратешки положај


Општина Градишка се налази на западном дијелу Републике Српске и захвата њен сјеверни централни дио. Састоји се од низијског дијела Лијевча поља, побрђа сјеверног дијела Поткозарја и мањег планинског дијела Козаре и Просаре.

Број становника:   51.727
Површина:   762 km2
Густина насељености:  78 стан./km2

Својим сјеверним дијелом наслања се на десну обалу ријеке Саве, дужином 58,78 km што
је и државна граница са Републиком Хрватском, која је од 01. јула 2013. године пуноправна чланица Европске Уније.

У Градишци се налази један од најзначајнијих међународних граничних прелаза за путнички и теретни саобраћај у Републици Српској. Директни излаз на ријеку Саву, природна отвореност „савским коридором“ на исток и запад и отвореност кроз планинско залеђе на југ према Јадранском мору, дају Градишци веома повољан саобраћајно-географски положај. Овакав интер-регионални значај овом простору даје важну транзитну функцију. Преко територије општине Градишка прелази значајна саобраћајница према Републици Хрватској: Бања Лука – Градишка – Окучани (спој на аутопут Загреб – Београд).

У новембру 2011. године је отворена друга дионица аутопута Бања Лука – Градишка (од Маховљана до Градишке), укупне дужине 26,5 километара. Овај аутопут ће омогућити бољу везу са аутопутом Загреб-Београд, а тиме и Европом, a са њим би се у будућности требао спојити и аутопут, Добој – Бањалука, чиме би се побољшала веза и са источним дијеловима Републике Српске. Међународни аеродром Бањалука је удаљен 31 km, а међународни аеродром Загреб 130 км.

Рељеф

Простор општине Градишка припада двјема различитим рељефним цјелинама. Западни и југозападни дио припада брдско – планинском крају Просаре и Козаре, а сјеверни и сјеверозападни чини пространа раван Лијевча поља. Источни дио подручја општине представља заравњену наплавину Лијевче поља. Лијевче поље је раван која је благо нагнута према ријекама Сави и Врбасу са надморском висином од 90 до 100 m. Најнижа тачка је на ријеци Сави, источно од насеља Орубица и износи 89 метара. Највиша тачка се налази на планини Козари и износи 863 метра.

Географски положај овог простора, са рељефом који га на сјеверу широко отвара континенталним утицајима, а са југозапада и истока изолује обронцима Козаре и Мотајице, има одлучујући утицај на климатске услове. Ово му даје умјерено континенталну климу. Подручје општине добија негдје око 800 mm2 падавина. На брежуљкасто – брдским просторима Просаре и Поткозарја налазе се притоке ријеке Саве: Јабланица, Врбашка и Лубина, док су бивше притоке Јурковица, Борна и Осорна каналима преусмјерене у друге токове (Јурковица према Јабланици, а Борна и Осорна према Врбасу).

Природни ресурси


Пољопривредно и грађевинско земљиште

У структури земљишта општине Градишка пољопривредно земљиште заузима 65,95%, а шуме 27,45%. То су два кључна природна ресурса на којима ова локална заједница базира свој развој. Од укупне површине земљишта од 76.173ha пољопривредно заузима 50.238ha, шуме 20.908ha, а непољопривредно земљиште 5.027 ha.

Обрадиво земљиште, односно оранице заједно са ливадама, чине око 92,54% укупног пољопривредног земљишта или 46.491 ha, док пашњаци заузимају 6,83% или 3.433 ha, а трстици 0,63% или 314 ha.

ИЗВОР: ОПШТИНА ГРАДИШКА, ОДЈЕЉЕЊЕ ЗА ПРИВРЕДУ И ПОЉОПРИВРЕДУ – РГУ ПЈ ГРАДИШКА

Велике површине пољопривредног и обрадивог земљишта (5.11% пољопривредног земљишта и 5.66% обрадивих површина Републике Српске), дугогодишње искуство у бављењу пољопривредном производњом и релативно добар тренд развоја у послијератном периоду, утицали су да општина Градишка буде подручје са развијеном пољопривредном производњом и потенцијалима за њен даљи интезиван развој.

 

Шуме

Историјски гледано општина Градишка има дугу традицију бављења шумарством. Још крајем XIX вијека Aустроугарска је почела са експлоатацијом дрвета на овом подручју. Значај шума на простору општине Градишка је велики и огледа се у сљедећем: дрво као сировина има велики значај за дрвну индустрију, шуме утичу на регулацију климе, штите замљиште од ерозије, а имају и велику туристичко-рекреативну вриједност.

Шуме и шумска земљишта чине око 27,5% укупног земљишта општине Градишка, а просјечни годишњи прираст дрвне масе износи око 150.000 m3, док је просјечни годишњи етат око 100.000 m3. На подручју општине је развијена примарна (производња резане грађе) и финална прерада дрвета (производња намјештаја).

На бази овог природног ресурса развила се дрво-прерађивачка индустрија са различитим нивоом прераде дрвета. Дрво-прерађивачка индустрија је најстарија индустријска грана на подручју општине Градишка. Прва пилана изграђена је 1855. године у Горњим Подградцима.

Шумско газдинство „Градишка” управља и газдује са 15293,40 ha шумске површине, a преосталим шумским површинама од  6643,23 ha управљају и газдују приватни власници шума.

Географско – саобраћајни положај

Због свог географског положаја и постојећих главних саобраћајница, општина Градишка има веома повољан географско-саобраћајни положај. Територијом oпштине пролази више магистралних путева: магистрални пут М16 Бањалука – Градишка, магистрални пут М14.1 Србац – Нова Топола, магистрални пут М14.1 Градишка –Козарска Дубицa, као и више регионалних, локалних и некатегорисаних путева.

У новембру 2011. године је отворена друга дионица аутопута Бања Лука – Градишка (од Маховљана до Градишке), укупне дужине 26,5 километара. Овај аутопут ће омогућити бољу везу са аутопутом Загреб-Београд, а тиме и Европом.

Градишка не може користити предности комбинованог транспорта (друмски – жељезнички – водни) због непостојања пруге Бања Лука – Градишка и луке Градишка са пратећом инфраструктуром.

Пруга и лука биле су предвиђене Просторним планом бивше Босне и Херцеговине и Републике Српске. Задњим измјенама просторног плана Републике Српске које су усвојене у априлу ове године одустало се од изградње пруге нормалног колосијека.

Овај ресурс даје предност за транспорт робе и путника чиме би се омогућио развој прехрамбене и неких других индустрија.

Воде

Чиста вода је важан ресурс с којим располаже општина Градишка. Испод Лијевча поља, према мишљењу стручњака постоје значајне резерве чисте, питке воде. Имајући у виду брзину којом се смањују глобалне залихе питке воде од посебне је важности да се у будућим развојним токовима овај ресурс узме у обзир. У том смислу неопходна је снажнија и активнија заштита акваторија на простору наше општине.

Сливно подручје општине Градишка чине сливно подручје ријеке Саве и њених притока на површини од 657,7 km2  (86,31%) и слив ријеке Врбас на површини од 104,3 km2 (13,69%). Већи ријечни токови на подручју општине су Јабланица (са притокама Писарић, Бајновац, Буковица, Љутава, Врбашка, Трнова, Лубина, Јурковица, и др.) који спроводе површинске воде са Козаре и Просаре у ријеку Саву, а Осорна са Борном преко канала одводи воду у Врбас и језеро Бардачу.

Према стартешком документу „Развој и изградња иригационих система на подручјима општине Градишка и општине Лакташи“ предвиђено је да се престане са кориштењем подземних залиха воде Лијевча поља и проблем наводњавања ријеши изградњом намјенских акумулација за иригације на ријечним сливовима Јурковице, Лубине, Врбашке, Јабланице и Турјанице. Изградњом ових намјенских акумулација, обезбиједила би се укупна запремина акумулације од 45,913 милиона m3 и обезбједила вода за наводњавање до 11.000hа иригационих провршина.

Рудно богатство

Подручје општине Градишка изграђују разноврсне стијене које су носиоци више врста минералних сировина. Досадашња истраживања показала су да на овом простору постоји угаљ, цигларске глине, технички грађевински камен, затим појаве кварца, бакарних и живиних минерализација, те архитектонски украсни камен и друго. Цигларске глине налазе се у дијелу алувијалних наслага на локалитету Бок Јанковац, гдје се организовано експлоатишу. Технички грађевински камен – дијабаз налази се на више локалитета на подручју Козаре. Највећи масив у реону Трнова – Вучијак експлоатише се организовано. Организована експлоатација пијеска и шљунка обавља се  и у кориту ријеке Саве.

+ Историја Градишке

Историја саме Градишке издваја се као


Археолошка налази

Археолошки налази откривани су и на ширем простору града, нпр. остаци римске архитектуре. Римљани су ово мјесто изабрали за једно од својих значајних насеља и веома значајно раскршће двају магистралних римских цеста те као средиште савске римске флоте. То насеље, по свој прилици кастел, спомиње се од 2. – 7. вијека након Христа и то:

  • У Птолемејевој Географији из II. вијека спомиње се и на карти је уписано мјесто Serbinon или Serbinum.
  • У дјелу Itinerarium Antonini из II – III вијека стоји Servitium.
  • На карти званој Tabula Peutingeriana из IV вијека стоји назив Seruitio.
  • У дјелу Notitia dignitatum из око 400. г. пише Servitti.
  • У дијелу Anonymi Ravennatis Cosmographia из VII – VIII вијека уписано је Serbitium.

Сви наведени облици: Serbinon, Serbinum, Servitium, Seruitio, Servitii, Serbitium односе се на једно мјесто, а то је по научницима, “без двоумљења”, данашња Градишка. Иначе на подручју општине Градишка у далекој историјској прошлости најпознатије је Сојеничко праисторијско насеље у мјесту Доња Долина.

Градишка кроз вријеме


Кроз историју

Градишка
Градишка
Градишка
Градишка
Градишка
Градишка
+ Демографија

Демографија


У посљедњој деценији 20. вијека већина општина у Републици Српској је захваћена демографском стагнацијом и депопулацијом, која je посљедица промјена у природном, миграционом и структурном обиљежју становништва узрокована минулим ратним  дешавањима. По попису становништва из 1991. године, Општина Градишка је имала 59.974 становника, док према резултатима Пописа становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској и БиХ, проведеног 2013. године на територији Републике Српске, на подручју општине Градишка живи 49.196 становника.

Кретање броја становника

Извор: Просторни план општине Градишка 2005-2020. година и резултати пописа 2013. године

У посматраном периоду број становника општине Градишка континуирано је растао до 1991. године, а од 1993. године долази до драстичног пада, који је првенствено посљедица ратних миграција.

Повећање броја становника у периоду 1997. – 2003. година настало је првенствено захваљујући досељавању становништва. Збирни подаци о природном и механичком кретању становништва показују да је Градишка у периоду 2007– 2010. година, по основу ова два регистрована показатеља, изгубила 716 становника.

У циљу повећaња природног прираштаја и броја становника, у јуну 2012. године израђен је документ, којим се предлажу мјере локалне популационе политике.

+ Геостратешки положај

Геостратешки положај


Општина Градишка се налази на западном дијелу Републике Српске и захвата њен сјеверни централни дио. Састоји се од низијског дијела Лијевча поља, побрђа сјеверног дијела Поткозарја и мањег планинског дијела Козаре и Просаре.

Број становника:   51.727
Површина:   762 km2
Густина насељености:  78 стан./km2

Својим сјеверним дијелом наслања се на десну обалу ријеке Саве, дужином 58,78 km што
је и државна граница са Републиком Хрватском, која је од 01. јула 2013. године пуноправна чланица Европске Уније.

У Градишци се налази један од најзначајнијих међународних граничних прелаза за путнички и теретни саобраћај у Републици Српској. Директни излаз на ријеку Саву, природна отвореност „савским коридором“ на исток и запад и отвореност кроз планинско залеђе на југ према Јадранском мору, дају Градишци веома повољан саобраћајно-географски положај. Овакав интер-регионални значај овом простору даје важну транзитну функцију. Преко територије општине Градишка прелази значајна саобраћајница према Републици Хрватској: Бања Лука – Градишка – Окучани (спој на аутопут Загреб – Београд).

У новембру 2011. године је отворена друга дионица аутопута Бања Лука – Градишка (од Маховљана до Градишке), укупне дужине 26,5 километара. Овај аутопут ће омогућити бољу везу са аутопутом Загреб-Београд, а тиме и Европом, a са њим би се у будућности требао спојити и аутопут, Добој – Бањалука, чиме би се побољшала веза и са источним дијеловима Републике Српске. Међународни аеродром Бањалука је удаљен 31 km, а међународни аеродром Загреб 130 км.

Рељеф

Простор општине Градишка припада двјема различитим рељефним цјелинама. Западни и југозападни дио припада брдско – планинском крају Просаре и Козаре, а сјеверни и сјеверозападни чини пространа раван Лијевча поља. Источни дио подручја општине представља заравњену наплавину Лијевче поља. Лијевче поље је раван која је благо нагнута према ријекама Сави и Врбасу са надморском висином од 90 до 100 m. Најнижа тачка је на ријеци Сави, источно од насеља Орубица и износи 89 метара. Највиша тачка се налази на планини Козари и износи 863 метра.

Географски положај овог простора, са рељефом који га на сјеверу широко отвара континенталним утицајима, а са југозапада и истока изолује обронцима Козаре и Мотајице, има одлучујући утицај на климатске услове. Ово му даје умјерено континенталну климу. Подручје општине добија негдје око 800 mm2 падавина. На брежуљкасто – брдским просторима Просаре и Поткозарја налазе се притоке ријеке Саве: Јабланица, Врбашка и Лубина, док су бивше притоке Јурковица, Борна и Осорна каналима преусмјерене у друге токове (Јурковица према Јабланици, а Борна и Осорна према Врбасу).

+ Природни ресурси

Природни ресурси


Пољопривредно и грађевинско земљиште

У структури земљишта општине Градишка пољопривредно земљиште заузима 65,95%, а шуме 27,45%. То су два кључна природна ресурса на којима ова локална заједница базира свој развој. Од укупне површине земљишта од 76.173ha пољопривредно заузима 50.238ha, шуме 20.908ha, а непољопривредно земљиште 5.027 ha.

Обрадиво земљиште, односно оранице заједно са ливадама, чине око 92,54% укупног пољопривредног земљишта или 46.491 ha, док пашњаци заузимају 6,83% или 3.433 ha, а трстици 0,63% или 314 ha.

ИЗВОР: ОПШТИНА ГРАДИШКА, ОДЈЕЉЕЊЕ ЗА ПРИВРЕДУ И ПОЉОПРИВРЕДУ – РГУ ПЈ ГРАДИШКА

Велике површине пољопривредног и обрадивог земљишта (5.11% пољопривредног земљишта и 5.66% обрадивих површина Републике Српске), дугогодишње искуство у бављењу пољопривредном производњом и релативно добар тренд развоја у послијератном периоду, утицали су да општина Градишка буде подручје са развијеном пољопривредном производњом и потенцијалима за њен даљи интезиван развој.

 

Шуме

Историјски гледано општина Градишка има дугу традицију бављења шумарством. Још крајем XIX вијека Aустроугарска је почела са експлоатацијом дрвета на овом подручју. Значај шума на простору општине Градишка је велики и огледа се у сљедећем: дрво као сировина има велики значај за дрвну индустрију, шуме утичу на регулацију климе, штите замљиште од ерозије, а имају и велику туристичко-рекреативну вриједност.

Шуме и шумска земљишта чине око 27,5% укупног земљишта општине Градишка, а просјечни годишњи прираст дрвне масе износи око 150.000 m3, док је просјечни годишњи етат око 100.000 m3. На подручју општине је развијена примарна (производња резане грађе) и финална прерада дрвета (производња намјештаја).

На бази овог природног ресурса развила се дрво-прерађивачка индустрија са различитим нивоом прераде дрвета. Дрво-прерађивачка индустрија је најстарија индустријска грана на подручју општине Градишка. Прва пилана изграђена је 1855. године у Горњим Подградцима.

Шумско газдинство „Градишка” управља и газдује са 15293,40 ha шумске површине, a преосталим шумским површинама од  6643,23 ha управљају и газдују приватни власници шума.

Географско – саобраћајни положај

Због свог географског положаја и постојећих главних саобраћајница, општина Градишка има веома повољан географско-саобраћајни положај. Територијом oпштине пролази више магистралних путева: магистрални пут М16 Бањалука – Градишка, магистрални пут М14.1 Србац – Нова Топола, магистрални пут М14.1 Градишка –Козарска Дубицa, као и више регионалних, локалних и некатегорисаних путева.

У новембру 2011. године је отворена друга дионица аутопута Бања Лука – Градишка (од Маховљана до Градишке), укупне дужине 26,5 километара. Овај аутопут ће омогућити бољу везу са аутопутом Загреб-Београд, а тиме и Европом.

Градишка не може користити предности комбинованог транспорта (друмски – жељезнички – водни) због непостојања пруге Бања Лука – Градишка и луке Градишка са пратећом инфраструктуром.

Пруга и лука биле су предвиђене Просторним планом бивше Босне и Херцеговине и Републике Српске. Задњим измјенама просторног плана Републике Српске које су усвојене у априлу ове године одустало се од изградње пруге нормалног колосијека.

Овај ресурс даје предност за транспорт робе и путника чиме би се омогућио развој прехрамбене и неких других индустрија.

Воде

Чиста вода је важан ресурс с којим располаже општина Градишка. Испод Лијевча поља, према мишљењу стручњака постоје значајне резерве чисте, питке воде. Имајући у виду брзину којом се смањују глобалне залихе питке воде од посебне је важности да се у будућим развојним токовима овај ресурс узме у обзир. У том смислу неопходна је снажнија и активнија заштита акваторија на простору наше општине.

Сливно подручје општине Градишка чине сливно подручје ријеке Саве и њених притока на површини од 657,7 km2  (86,31%) и слив ријеке Врбас на површини од 104,3 km2 (13,69%). Већи ријечни токови на подручју општине су Јабланица (са притокама Писарић, Бајновац, Буковица, Љутава, Врбашка, Трнова, Лубина, Јурковица, и др.) који спроводе површинске воде са Козаре и Просаре у ријеку Саву, а Осорна са Борном преко канала одводи воду у Врбас и језеро Бардачу.

Према стартешком документу „Развој и изградња иригационих система на подручјима општине Градишка и општине Лакташи“ предвиђено је да се престане са кориштењем подземних залиха воде Лијевча поља и проблем наводњавања ријеши изградњом намјенских акумулација за иригације на ријечним сливовима Јурковице, Лубине, Врбашке, Јабланице и Турјанице. Изградњом ових намјенских акумулација, обезбиједила би се укупна запремина акумулације од 45,913 милиона m3 и обезбједила вода за наводњавање до 11.000hа иригационих провршина.

Рудно богатство

Подручје општине Градишка изграђују разноврсне стијене које су носиоци више врста минералних сировина. Досадашња истраживања показала су да на овом простору постоји угаљ, цигларске глине, технички грађевински камен, затим појаве кварца, бакарних и живиних минерализација, те архитектонски украсни камен и друго. Цигларске глине налазе се у дијелу алувијалних наслага на локалитету Бок Јанковац, гдје се организовано експлоатишу. Технички грађевински камен – дијабаз налази се на више локалитета на подручју Козаре. Највећи масив у реону Трнова – Вучијак експлоатише се организовано. Организована експлоатација пијеска и шљунка обавља се  и у кориту ријеке Саве.