ОБАВЈЕШТЕЊЕ ЗА СТАНОВНИШТВО ПОВОДОМ НАСТУПАЈУЋЕ СЕЗОНЕ  ТРАДИЦИОНАЛНОГ ПРИПРЕМАЊА СВИЊСКОГ МЕСА ЗА ЗИМНИЦУ

Обавјештавамо становништво на повећану опасност од појаве и ширења заразних болести животиња које се преносе на људе (зоонозе), као што је трихинелоза и ехинококоза у сезони традиционалног припремања свињског меса за зимницу и на обавезне прегледе меса на трихинелозу, те мјере спрјечавања појаве, ширења и сузбијања које се морају спровести у циљу заштите здравља људи и животиња од ових опасних зооноза.

ТРИХИНЕЛОЗА (Trichinellosis)

Трихинелоза је паразитска болест домаћих и дивљих животиња. Обољевају месоједи и сваштоједи (свиња, дивља свиња, јазавац, медвјед, лисица, пацов), а од биљоједа коњ.

Узрочник  је паразит трихинела спиралис (Trichinella spiralis).

Животни циклус трихинеле се одвија у једном организму. У одраслом облику паразитира у танком цријеву, а као ларва у мишићном ткиву.

На подручју општине Градишка трихинелоза је задњи пут утврђена у 2017. години код једне дивље свиње, а у току 2015. и 2016. године је утврђена код двије дивље свиње и једне домаће свиње.

С обзиром на континуитет појаве подручје општине се сматра подручјем са повећаним ризиком од појаве заразне болести трихинелозе.

Трихинелоза је на листи заразних и паразитских болести Свјетске организације за здравље животиња (OIE), обавезно се пријављују надлежном органу и сузбија по закону.

ПРЕНОС И ШИРЕЊЕ БОЛЕСТИ

Резервоар заразе су заражени пацови и дивље животиње. Најзначајнији за инфекцију човјека су свиња и пацов међу којима се инфекција одржава.

Међу пацовима се брзо шири и одржава због канибализма.

Свиње се заразе једући заражене пацове, лешеве заражених животиња или недовољно куване помије.

Људи се заразе једући сирово, сушено или недовољно термички обрађено заражено месо.

Трихинелоза се шири и неадекватним уништавањем зараженог меса и нехигијенског уклањања лешева угинулих животиња.

РАЗВОЈ ТРИХИНЕЛА

Постоје три фазе у развоју трихинела: дигестивна, миграторна и мишићна, које се одвијају у једном организму. Пошто се мишићна трихинела унесе у дигестивни (пробавни) систем ослобађа се чахуре, у танком цријеву полно сазријева, пари се и женка леже живе ларве, које лимфом и крвотоком се разносе по цијелом организму, а задржавају се у попречно пругастим мишићима. Сматра се да једна женка избаци око1500 ларви.

Најчешће погођена мјеста су мишићи гркљана, језика, дишни и жвакачи мишићи. У мишићима ларва расте, смота се у спиралу, а око тијела се формира циста, односно чахура или капсула. Учахурена ларва је отпорна и остаје витална неколико година.

Циклус се наставља када учахурену мишићну ларву поједе други носитељ.

МАНИФЕСТАЦИЈА БОЛЕСТИ

Код животиња инфекција са трихинелом је углавном непримјетна, док код људи инфекција са трихинелом  узрокује озбиљну, тешку и опасну болест, која може имати смртан исход.

Код људи период од заражавања до појаве првих клиничких знакова болести може да траје 2 до 7 дана. Клинички знакови болести укључују: мучнину, повраћање, болове у трбуху, пролив, повишену тјелесну температуру, знојење, болове у мишићима, оток лица и капака.

Важно је да се особа у првим знаковима пробавних сметњи одмах јави љекару, јер поузданог лијека за трихинелозу нема, а у мишићној фази је неизљечива.

ПРЕГЛЕД МЕСА НА ТРИХИНЕЛОЗУ

Ларве трихинела су ситни, обли, спирални црви, који се у зараженом месу не виде голим оком, невидљиве су и могу се открити само лабораторијском методом, методaма вјештачке дигестије узорака мишића корјена дијафрагме, мишића језика или  жвакаћих мишића у прописаној количини.

На присуство ларви трихинела може се прегледати и комадно месо свиња, комадно месо коња и дивљачи, као и производи од меса свиња, коња и дивљачи.

Преглед меса на трихинелозу је обавезан и дозвољен је само у овлаштеним ветеринарским организацијама методaма вјештачке дигестије.

Преглед меса на трихинелозу се мора извршити у сљедећим случајевима:

  • у свим случајевима клања свиња ради употребе меса за људску исхрану мора се извршити преглед меса на ларве трихинела, односно код клања за јавну потрошњу на свим клаоницама под ветеринарским надзором и код клања за потребе властитог домаћинства, чије је месо намјењено потрошњи у властитом домаћинству,
  • код све уловљене дивљачи (месоједи и сваштоједи) која служи за исхрану људи мора се извршити преглед меса на ларве трихинела,
  • у свим случајевима клања коња ради употребе меса за људску исхрану мора се извршити преглед меса на ларве трихинела,

Све утврђене трихинелозне животиње, месо и производи од меса морају се пријавити ветеринарском инспектору.

Такођер је обавезно, у циљу спрјечавања појаве, ширења и сузбијања трихинелозе , спроводити и сљедеће мјере:

  • свињама не давати не прокуване помије,
  • псима и мачкама не давати сирове животињске изнутрице,
  • спроводити системску дератизацију и чистити дворишта и објекте,
  • лешеве угинулих глодара сакупљати и нешкодљиво уклањати спаљивањем,
  • хигијенски држати животиње и одржавати посјед/имање,
  • обезбиједи економска дворишта и објекте гдје бораве животиње од неконтролисаног уласка и изласка људи, животиња и возила,
  • све угинуле животиње пријавити у епизоотиолошки овлаштену ветеринарску организацију.

ЕХИНОКОКОЗА ( Echinococcosis)

Након клања животиња често се налазе цисте ехинокока у јетри и плућима, које  се манифестују у виду  појединачних циста испуњених течношћу или више густо распоређених циста у облику грозда, у народу познате као “водени мјехури”.

Ехинококозу изазива мала пантљичара која живи у цријеву пса, као трајног домаћина, а ехинококозне цисте могу се утврдити код бројних различитих животињских врста и људи као прелазних домаћина.

Заражени пас излучује јајашца пантљичаре фецесом, а са фецесом доспијевају и у крзно пса, односно на длаку и у вањску средину. Јајашца након тога поједу овце, говеда, свиње и друге врсте и човјек (зооноза). Ехинококозне цисте се могу развити у сваком органу прелазног домаћина, али најчешће су захваћена јетра и плућа.

Ехинококозне цисте, чак и кад су присутне у великом броју, ријетко узрокују уочљиве знакове болести код домаћих животиња, а код људи могу изазвати озбиљне посљедице по здравље.

У циљу сузбијања ехинококозе сви власници паса су дужни да прије вакцинације пса против бјеснила, спроведу чишћење пса од цријевних паразита (дехелминтизација) антипаразитским средством широког спектра које поуздано убија зреле и незреле облике пантљичаре Еchinococcus granulosus.

Ради спрјечавања ширења јајашаца у околину, обавеза власника пса је да пса, након третирања, држи најмање 48 часова у затвореном простору, а његов измет нешкодљиво уклања.

С циљем спрјечавања ширења ехинококозе одбачене органе заклане стоке забрањено је давати псима, органи се нешкодљиво уништавају прокувавањем и закопавањем, односно спаљивањем.

Више информација потражите у Вашој ветеринарској организацији или код породичног љекара.

ОБАВЈЕШТЕЊЕ ПОЉОПРИВРЕДНИМ  ПРОИЗВОЂАЧИМА  О  ПРОМЈЕНИ  РОКА ЗА КУПОВИНУ  РЕГРЕСИРАНОГ  ДИЗЕЛ – ГОРИВА У 2018. ГОДИНИ

ОПШТИНСКА УПРАВА ОПШТИНЕ ГРАДИШКА

ОДЈЕЉЕЊЕ ЗА ПРИВРЕДУ И ПОЉОПРИВРЕДУ

 

ОБАВЈЕШТЕЊЕ

ПОЉОПРИВРЕДНИМ  ПРОИЗВОЂАЧИМА  О  ПРОМЈЕНИ

РОКА ЗА КУПОВИНУ  РЕГРЕСИРАНОГ  ДИЗЕЛ – ГОРИВА У 2018. ГОДИНИ

Право на подстицајна средства за регресирање дизел-горива остварују регистрована пољопривредна газдинства, која у периоду од 30. марта до 30. октобра текуће године, а не 30. новембра, како је то раније наведено, изврше куповину дизел-горива.

Све додатне информације могу се добити  у шалтер сали  Општине Градишка  на  шалтеру број 8  или  путем  телефона  051/810-408  и  051/810-344.

Обавјештење о обиљежавању Свјетског дана бјеснила и обавезама власника паса и мачака

У свијету се 28. септембар обиљежава као Свјетски дан бјеснила.

Група научника и стручњака је 2006. године основала Глобални савез за контролу  бјеснила и покренула иницијативу за обиљежавање Свјетског дана бјеснила. (more…)