ОБАВЈЕШТЕЊЕ – Савјетовање воћара Републике Српске

Општинска управа општине Градишка

САВЈЕТОВАЊЕ ВОЋАРА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Обавјештавају се пољопривредни произвођачи и грађани општине Градишка да ће се, дана 26.01.2019.године (субота), одржати седмо савјетовање воћара Републике Српске.

Савјетовање ће се одржати у Културном центру Градишка (мала сала), са почетком у 10.00 часова.

Обавјештење о појави бруцелозе код оваца на подручју општине Градишка

Обавјештавамо становништво да је на подручју општине у једном домаћинству  током октобра 2018. године утврђена бруцелоза код оваца.

Бруцелоза (Brucellosis) је заразна болест различитих врста домаћих и дивљих  животиња, која се са животиња преноси на људе, зооноза, а изазивају је бактерије из рода Brucella.

У периоду јануар – октобар 2018. године Хигијенско-епидемиолошка служба Дома здравља Градишка је пријавила два обољела лица од бруцелозе у два домаћинства на подручју општине Градишка.

По пријави обољења људи од бруцелозе спроведено је дијагностичко испитивање затечених пријемљивих животиња на бруцелозу у домаћинствима обољелих лица.

У клиничкој дијагностици нису утврђени видљиви знакови обољења код затечених пријемљивих животиња на бруцелозу.

У једном домаћинству је лабораторијском дијагностиком код једне овце  утврђена бруцелоза, а једна овца је и у поновљеном испитивању утврђена суспектна (сумњива) на бруцелозу.

У складу са важећим ветеринарским прописима и уз сагласност власника животиња, овца код које је утврђена бруцелоза и суспектна овца су проглашене заражене бруцелозом и нешкодљиво су уклоњене.

Бруцелоза код животиња се не лијечи, обољеле животиње се морају елиминисати из узгоја.

Бруцелоза људи се најбоље спрјечава контролом инфекције код животиња.

Мјере које се спроводе, у складу са ветеринарским прописима на снази, везано за контролу и спрјечавање бруцелозе животиња обухватају сљедеће:

  • сва говеда старија од годину дана се морају једном годишње серолошки тестирати на бруцелозу, а период од претходног испитивања не смије бити краћи од три мјесеца ни дужи од годину дана,
  • све овце и козе, осим јањади и јаради намјењених клању, старости до шест мјесеци морају бити вакцинисане REV1 Ocurev вакцином. У случају да власник посједује  животиње старије од 6 мјесеци – вакцинација се врши након спроведеног серолошког испитивања и утврђеног негативног резултата на бруцелозу,
  • код свиња се  у случају диференцијално дијагностички постављене сумње на присуство бруцелозе спроводи клиничко, бактериолошко и ако је потребно серолошко испитивање под службеним надзором,
  • животиње  чије се млијеко користи у јавној потрошњи, прије стављања млијека у промет морају да имају негативна дијагностичка испитивања на бруцелозу,
  • у случају побачаја, пријевременог рођења или рођења слабо виталне младунчади власник животиња је дужан обавијестити ветеринарску организацију, као и сваку другу промјену здравственог стања, и доставити податке о здравственој заштити и кретању  животиња,
  • код сваког пријављеног побачаја говеда, оваца, коза, свиња и кобила  овлаштена ветеринарска организација је дужна да достави на лабораторијску претрагу крв животиње која је побацила, а по могућности и побачени фетус са плодовим овојницама ради претраге на бруцелозу и друге узрочнике побачаја,
  • сваку животињу у промету мора да прати прописана ветеринарска документација, односно идентификациони документ и увјерење о здравственом стању животиње, а ако животиње напуштају подручје епизоотиолошке јединице (општине) и потврда о здравственом стању пошиљке,
  • промет оваца и коза допушта се под ветеринарским надзором, а у промет се могу ставити само оне овце и козе које су вакцинисане најмање четири седмице прије стављања у промет, са изузетком невакцинисане јањади и јаради која су намјењена клању када се отпремају на клаоницу под условом да су све животиње означене ушним маркицама са бројчаном ознаком и угравираним текстом „ВЕТЕРИНАРСКА СЛУЖБА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ“,
  • власник животиња је дужан да пријави овлаштеној ветеринарској организацији свако кретање животиња и промјену бројног стања животиња на имању, а  долазак или одлазак животиња које се обавезно обиљежавају пријави у року 24  часа од насталог догађаја,
  • власник животиња је дужан да овлаштеној ветеринарској организацији пријави угинуће животиње на имању.

Више информација потражите у Вашој ветеринарској организацији

НАЧЕЛНИК ОДЈЕЉЕЊА
Бранко Стојнић

ОБАВЈЕШТЕЊЕ ЗА СТАНОВНИШТВО ПОВОДОМ НАСТУПАЈУЋЕ СЕЗОНЕ  ТРАДИЦИОНАЛНОГ ПРИПРЕМАЊА СВИЊСКОГ МЕСА ЗА ЗИМНИЦУ

Обавјештавамо становништво на повећану опасност од појаве и ширења заразних болести животиња које се преносе на људе (зоонозе), као што је трихинелоза и ехинококоза у сезони традиционалног припремања свињског меса за зимницу и на обавезне прегледе меса на трихинелозу, те мјере спрјечавања појаве, ширења и сузбијања које се морају спровести у циљу заштите здравља људи и животиња од ових опасних зооноза.

ТРИХИНЕЛОЗА (Trichinellosis)

Трихинелоза је паразитска болест домаћих и дивљих животиња. Обољевају месоједи и сваштоједи (свиња, дивља свиња, јазавац, медвјед, лисица, пацов), а од биљоједа коњ.

Узрочник  је паразит трихинела спиралис (Trichinella spiralis).

Животни циклус трихинеле се одвија у једном организму. У одраслом облику паразитира у танком цријеву, а као ларва у мишићном ткиву.

На подручју општине Градишка трихинелоза је задњи пут утврђена у 2017. години код једне дивље свиње, а у току 2015. и 2016. године је утврђена код двије дивље свиње и једне домаће свиње.

С обзиром на континуитет појаве подручје општине се сматра подручјем са повећаним ризиком од појаве заразне болести трихинелозе.

Трихинелоза је на листи заразних и паразитских болести Свјетске организације за здравље животиња (OIE), обавезно се пријављују надлежном органу и сузбија по закону.

ПРЕНОС И ШИРЕЊЕ БОЛЕСТИ

Резервоар заразе су заражени пацови и дивље животиње. Најзначајнији за инфекцију човјека су свиња и пацов међу којима се инфекција одржава.

Међу пацовима се брзо шири и одржава због канибализма.

Свиње се заразе једући заражене пацове, лешеве заражених животиња или недовољно куване помије.

Људи се заразе једући сирово, сушено или недовољно термички обрађено заражено месо.

Трихинелоза се шири и неадекватним уништавањем зараженог меса и нехигијенског уклањања лешева угинулих животиња.

РАЗВОЈ ТРИХИНЕЛА

Постоје три фазе у развоју трихинела: дигестивна, миграторна и мишићна, које се одвијају у једном организму. Пошто се мишићна трихинела унесе у дигестивни (пробавни) систем ослобађа се чахуре, у танком цријеву полно сазријева, пари се и женка леже живе ларве, које лимфом и крвотоком се разносе по цијелом организму, а задржавају се у попречно пругастим мишићима. Сматра се да једна женка избаци око1500 ларви.

Најчешће погођена мјеста су мишићи гркљана, језика, дишни и жвакачи мишићи. У мишићима ларва расте, смота се у спиралу, а око тијела се формира циста, односно чахура или капсула. Учахурена ларва је отпорна и остаје витална неколико година.

Циклус се наставља када учахурену мишићну ларву поједе други носитељ.

МАНИФЕСТАЦИЈА БОЛЕСТИ

Код животиња инфекција са трихинелом је углавном непримјетна, док код људи инфекција са трихинелом  узрокује озбиљну, тешку и опасну болест, која може имати смртан исход.

Код људи период од заражавања до појаве првих клиничких знакова болести може да траје 2 до 7 дана. Клинички знакови болести укључују: мучнину, повраћање, болове у трбуху, пролив, повишену тјелесну температуру, знојење, болове у мишићима, оток лица и капака.

Важно је да се особа у првим знаковима пробавних сметњи одмах јави љекару, јер поузданог лијека за трихинелозу нема, а у мишићној фази је неизљечива.

ПРЕГЛЕД МЕСА НА ТРИХИНЕЛОЗУ

Ларве трихинела су ситни, обли, спирални црви, који се у зараженом месу не виде голим оком, невидљиве су и могу се открити само лабораторијском методом, методaма вјештачке дигестије узорака мишића корјена дијафрагме, мишића језика или  жвакаћих мишића у прописаној количини.

На присуство ларви трихинела може се прегледати и комадно месо свиња, комадно месо коња и дивљачи, као и производи од меса свиња, коња и дивљачи.

Преглед меса на трихинелозу је обавезан и дозвољен је само у овлаштеним ветеринарским организацијама методaма вјештачке дигестије.

Преглед меса на трихинелозу се мора извршити у сљедећим случајевима:

  • у свим случајевима клања свиња ради употребе меса за људску исхрану мора се извршити преглед меса на ларве трихинела, односно код клања за јавну потрошњу на свим клаоницама под ветеринарским надзором и код клања за потребе властитог домаћинства, чије је месо намјењено потрошњи у властитом домаћинству,
  • код све уловљене дивљачи (месоједи и сваштоједи) која служи за исхрану људи мора се извршити преглед меса на ларве трихинела,
  • у свим случајевима клања коња ради употребе меса за људску исхрану мора се извршити преглед меса на ларве трихинела,

Све утврђене трихинелозне животиње, месо и производи од меса морају се пријавити ветеринарском инспектору.

Такођер је обавезно, у циљу спрјечавања појаве, ширења и сузбијања трихинелозе , спроводити и сљедеће мјере:

  • свињама не давати не прокуване помије,
  • псима и мачкама не давати сирове животињске изнутрице,
  • спроводити системску дератизацију и чистити дворишта и објекте,
  • лешеве угинулих глодара сакупљати и нешкодљиво уклањати спаљивањем,
  • хигијенски држати животиње и одржавати посјед/имање,
  • обезбиједи економска дворишта и објекте гдје бораве животиње од неконтролисаног уласка и изласка људи, животиња и возила,
  • све угинуле животиње пријавити у епизоотиолошки овлаштену ветеринарску организацију.

ЕХИНОКОКОЗА ( Echinococcosis)

Након клања животиња често се налазе цисте ехинокока у јетри и плућима, које  се манифестују у виду  појединачних циста испуњених течношћу или више густо распоређених циста у облику грозда, у народу познате као “водени мјехури”.

Ехинококозу изазива мала пантљичара која живи у цријеву пса, као трајног домаћина, а ехинококозне цисте могу се утврдити код бројних различитих животињских врста и људи као прелазних домаћина.

Заражени пас излучује јајашца пантљичаре фецесом, а са фецесом доспијевају и у крзно пса, односно на длаку и у вањску средину. Јајашца након тога поједу овце, говеда, свиње и друге врсте и човјек (зооноза). Ехинококозне цисте се могу развити у сваком органу прелазног домаћина, али најчешће су захваћена јетра и плућа.

Ехинококозне цисте, чак и кад су присутне у великом броју, ријетко узрокују уочљиве знакове болести код домаћих животиња, а код људи могу изазвати озбиљне посљедице по здравље.

У циљу сузбијања ехинококозе сви власници паса су дужни да прије вакцинације пса против бјеснила, спроведу чишћење пса од цријевних паразита (дехелминтизација) антипаразитским средством широког спектра које поуздано убија зреле и незреле облике пантљичаре Еchinococcus granulosus.

Ради спрјечавања ширења јајашаца у околину, обавеза власника пса је да пса, након третирања, држи најмање 48 часова у затвореном простору, а његов измет нешкодљиво уклања.

С циљем спрјечавања ширења ехинококозе одбачене органе заклане стоке забрањено је давати псима, органи се нешкодљиво уништавају прокувавањем и закопавањем, односно спаљивањем.

Више информација потражите у Вашој ветеринарској организацији или код породичног љекара.