Author - admin

ЗА ПОТРЕБЕ ПОВРАТНИЧКЕ И РАСЕЉЕНИЧКЕ ПОПУЛАЦИЈЕ НА ПОДРУЧЈУ ГРАДИШКЕ ПЛАСИРАНО ПРЕКО 830 ХИЉАДА КМ ДОНАТОРСКИХ СРЕДСТАВА

За егзистенцијалне потребе повратничке и расељеничке популације са подручја наше општине кроз Пројекат „Подршка трајним рјешењима Ревидиране стратегије за проведбу Анекса VII Дејтонског мировног споразума“, финансираног средствима Европске уније и UNHCR–а, у 2014. и 2015. години пласирано је више од 830 хиљада КМ.

Начелник општине Градишка Зоран Латиновић, рекао је да је наведеним пројектом у 2014. и 2015. години било обухваћено 78 корисника којима су кроз пројекте станоградње, економске одрживости и социјалне заштите и инклузије додијељена донаторска средства у износу већем од 830 хиљада КМ.

У оквиру имплементације овог донаторског програма, који ће бити настављен и у текућој години, начелник општине данас је обишао два корисника донаторских средстава из Брезик Ламинаца Енвера Квргића и Илију Васића који су кроз пројекат економске одрживости добили донацију за одрживу егзистенцију и развој њихове предузетничке дјелатности. Пројектом економске одрживости у 2014. и 2015. години укупно је био обухваћен 41 корисник из реда повратничке и расељене популације којима су уручене донације у вриједности преко 180 хиљада КМ.

Том приликом, начелник општине је рекао да се кроз досадашњу реализацију пројекта настојала економски оснажити и стамбено збринути повратничка и расељеничка популација, те да се настојало обезбиједити и квалитетнији ниво социјалне заштите за поменуте категорије становништва и у том правцу остварена је добра сарадња са Центром за социјални рад.

Од, до сада, реализованих пројеката, Латиновић је посебно истакао пројекте изградње и реконструкције стамбених јединица за 13 корисника чија је вриједност била 350 хиљада КМ и подизања засада паприке на отвореном којим је било обухваћено 20 корисника за чију је реализацију издвојено 200 хиљада КМ. Уз поменути пројекат економске одрживости, путем кога је пласирано преко 180 хиљада КМ, кроз пројекат социјалне заштите и инклузије за опремање Центра за социјални рад и успоставу Дневног центра за дјецу и младе са сметњама у развоју добијена је донација од око 55 хиљада КМ а реализовани су и други мањи пројекти.

Латиновић је казао да је изузетно задовољан динамиком реализације пројекта који је, како каже, био потпуно транспарентан и праћен задовољством свих његових учесника. Први човјек општине искористио је прилику да се захвали донаторима Европској унији и UNHCR-u, као и бројним организацијама које су имплементирале пројекат, а то су UNICEF, UNDP, HILSWERK, БХЛС и други. Он је додао да су управо наведени донатори и имплементатори пројекта заједно са представницима Општинске управе дали један пуни допринос да се људима који су жртве ратних дешавања пружи помоћ, најавивши и даље активности на реализацији пројекта и током ове 2016. године.

Латиновић је информисао да је планирана и изградња двије стамбене зграде са укупно 64 стана, инвестиционе вриједности око 3,5 милиона КМ, како би се обезбиједило распуштање колективног центра у Ровинама, те стамбено збрињавање социјално угрожених породица, повратника и расељених лица који немају трајно ријешено стамбено питање.
Енвер Квргић, корисник донације из реда повратника, захваливши се донаторима и начелнику општине, истакао је да ће добијени мотокултуватор много значити за његов опстанак и да ће исти користити за властите потребе, али и да вршењем услуге фрезања попуни кућни буџет.

[ot-caption title=”” url=”http://www.opstina-gradiska.com/wp-content/uploads/2016/03/IMG_8147.jpg”]

Илија Васић, корисник донације из реда расељених лица, рекао је да ће добијени дизелски циркулар за дрво користити за властите потребе, али и за вршење услуге резања, те да добијена донација има велики значај за његову породицу јер ће му она бити главни извор прихода. Он је такође изразио велику захвалност према донаторима и Општини Градишка који су и омогућили реализацију овoг пројекта.
Представник Удружења „Одржив повратак“ Сакиба Шахиновић, истакла је да је улога удружења у реaлизацији ових пројеката била да одреди врсте потреба повратника и расељених лица, на основу којих су формиране листе корисника. Она је навела да je овај пројекат од великог значаја, како за саме кориснике, тако и за Удружење и локалну заједницу.

ИЗГРАДЊА СЕКУНДАРНЕ КАНАЛИЗАЦИОНЕ МРЕЖЕ У ЗАВРШНОЈ ФАЗИ

Замјеник начелника општине Градишка Никола Солдатић обишао је градилиште у приградском насељу Сточна пијаца на коме се изводе завршни радови на изградњи секундарне канализационе мреже.

Том приликом, Солдатић је истакао да је Пројекат изградње секундарне канализационе мреже у приградским насељима Сточна пијаца 1, Сточна пијаца 2 и Липовача у процесу завршетка, нагласивши да ће преостали дио радова обухватити изградњу 20-так прикључних шахтова и двије мање препумпне станице на два крака која су накнадно изграђена.

Солдатић је изразивши изузетно задовољство динамиком реализације овог пројекта, најавио и завршну фазу пројекта а то је санација оштећених саобраћајница и њихово враћање у првобитно стање. Овој фази приступиће се када се стабилизују временске прилике.

Досадашњи одазив грађана за прикључење на канализациону мрежу Солдатић је оцијенио солидним, изразивши очекивање да ће, у наредном периоду, исти бити далеко већи, посебно у љетним мјесецима због доласка људи који живе и раде у иностранству.

Замјеник начелника општине позвао је становнике насеља Сточна пијаца I и II, Липовача, дијела Жеравице и Крушкика кроз које је прошла канализациона мрежа да искористе могућност коју им је Општина Градишка пружила и прикључе се на канализациону мрежу. Он је рекао да су Општина и КП „Водовод“ Градишка у настојању да се што већи број становника прикључи на канализациону мрежу понудили најнижу цијену прикључка од свих општина у региону у висини од 900,00 КМ, уз додатно финансирање прикључка од кућног канализационог излаза до прикључног шахта, а предвиђена је могућност и плаћања на рате. Солдатић је изразио очекивање да ће се у овој години између 600 и 700 домаћинстава прикључити на канализациону мрежу, те да би овај број у коначници требао досезати око 1000 домаћинстава.

Солдатић је оцијенио да ће се окончањем овог капиталног пројекта остварити један од стратешких циљева Општине Градишка у области комуналног система а то је заштита водоизворишта у Жеравици са кога око 45 хиљада становника наше општине конзумира воду. Реализација пројекта, по ријечима Солдатића, драстично ће утицати и на еколошку слику наше општине.

Шеф Одсјека Комуналне полиције општине Градишка Јово Шиник, истакао је да су у протеклом периоду због непостојања канализационе мреже исказивали толеранцију за несавјесне поступке становника поменутих насеља. Он је рекао да се и у току изградње канализационе мреже Комунална полиција сусретала са прблемима излијeвања оборинских и септичких јама у секундарни дио мреже од стране одређеног броја несавјесних грађана и да је то евидентирано фотографски и записнички, али да и даље нису изрицане санкције. Међутим, у наредном периоду, прекршаји који се тичу испуштања фекалија и неприкладног чишћења септичких јама биће санкционисани. У том контексту, Шиник је подсјетио да је у складу са раније донесеном Одлуком Скупштине општине Градишка, становништво насеља кроз која је прошла канализациона мрежа обавезно да се на исту прикључи или да посједује септичке јаме које задовољавају Европске стандарде, нагласивши да је изградња поменуте септичке јаме значајно скупља у односу на прикључак на канализациону мрежу.

Становник насеља Сточна пијаца Марко Панић, истакао је да ће се прикључити на канализациону мрежу јер је то одличан пројекат којим ће се мјештани овог насеља коначно ријешити прљавштине и отпадних вода.

Настојање локалне власти је да се канализациона мрежа шири и на подручја насеља Крушкик, Нова Топола и насеља низводно низ ријеку Саву због чега је урађена и Студија изводљивости изградње примарног канализационог колектора који би фекалне воде одводио низводно у ријеку Саву до насеља Мачковац, гдје би се у будућности требао градити и пречистач отпадних вода, рекао је Солдатић и додао да се на поменуте теме воде активни преговори са Европском инвестиционом банком.

[ot-caption title=”” url=”http://www.opstina-gradiska.com/wp-content/uploads/2016/03/07-03-2016-3.jpg”]

[ot-caption title=”” url=”http://www.opstina-gradiska.com/wp-content/uploads/2016/03/07-03-2016.jpg”]

[ot-caption title=”” url=”http://www.opstina-gradiska.com/wp-content/uploads/2016/03/07-03-2016-2.jpg”]

СЕЛО И ШКОЛЕ

Одвијање наставног процеса у Основним школама на подручју општине Градишка у посљедњих двадесет година обиљежено је константним смањењем броја ученика што је за посљедицу имало гашење 13 подручних одјељења.

Вујадин Миљић в.д. начелника Одјељења за друштвене дјелатности општине Градишка, истакао је да се прије двадесет година наставни процес основног образовања на подручју општине одвијао у седам централних школа и 32 подручна одјељења, док се данас исти одвија у седам централних школа и 19 подручних одјељења. Као основне разлоге за гашење 13 подручних одјељења Централних школа у Горњим Подградцима, Новој Тополи, Турјаку и Дубравама, Миљић је навео драстично смањење броја ученика као посљедице негативне стопе наталитета и миграције становника из руралних подручја у град.

Миљић је рекао да локална власт стварањем претпоставки за привредни развој и запошљавање младих људи настоји да утиче на побољшање стопе наталитета, додавши да су буџетом Општине предвиђена и средства за помоћ вантјелесној оплодњи, те средства за сваку новорођену бебу која се од мјесеца јануара 2014. године редовно додјељују у виду поклон честитке.

Паралелно са овим активностима локална власт настоји да реализацијом бројних инфраструктурних и комуналних пројеката, те подржавањем културних и спортских активности, утиче на побољшање квалитета живота на селу како би утицала на останак становника на овим подручјима. Општина Градишка, такође, суфинансира и трошкове превоза средњошколаца из руралних средина.

В.д. начелника Одјељења за друштвене дјелатности изразио је наду да ће Општинске мјере наталитетне политике изњедрити позитивне резултате и да ће у догледно вријеме угашена подручна одјељења поново бити стављена у функцију. Он је додао да је већина објеката, који више не служе за одвијање наставног процеса, дата на употребу њиховима мјештанима, а дио је дат на располагање и представницима невладиног сектора по претходно објављеном Јавном позиву.

ПОСЛОВНО УМРЕЖАВАЊЕ ГРАДИШКИХ ПРИВРЕДНИКА СА ПРИВРЕДНИЦИМА ИЗ АУСТРИЈЕ

У оквиру Пројекта WI-FI који имплементира и проводи Привредна комора Аустрије у сарадњи са НВО CERD из Бања Луке представници Општинске управе и градишког привредног сектора боравили су у радној посјети Бечу која је имала за циљ пословно умрежавање привредника из Републике Српске са привредницима из Аустрије.

Радне активности током четвородневне посјете биле су базиране на 2 модула. Први модул обухватао је стицање знања из области израде бизнис плана и управљања пословним активностима по интернационалним принципима, стицање знања из интернационалног маркетинга и ЕУ стандардима, те о квалитетној продајној стратегији и управљању продајом. За стицање знања из поменутих области привредници општине Градишка и још 20 привредника са подручја регије Бања Лука, који су такође боравили у посјети, добили су сертификате.

Други модул био је усмјерен на директне контакте са привредницима у Аустрији путем одржавања пословних B2B састанака у Бечу и околини Беча.
Поред представника Општине, активно учешће у овом пројекту узела су градишка предузећа „Елтинг“, „Светислав текс“ и „Нова ДИПО“.

Привредници су дјелом суфинансирали активности који су трајале од децембра 2015. до краја фебруара 2016.године, већи дио трошкова финансиран је средствима Привредне коморе Аустрија.

[ot-caption title=”” url=”http://www.opstina-gradiska.com/wp-content/uploads/2016/03/02-03-2015_posjeta-Becu-1.jpg”]

ПОЧЕТАК АКТИВНОСТИ НА ЗАВРШНОЈ ФАЗИ ИЗГРАДЊЕ ЦЕНТРАЛНОГ СПОМЕН-ОБИЉЕЖЈА

Након откривања и освештења Централног спомен-обиљежја погинулим борцима Одбрамбено-отаџбинског рата са подручја градишке општине 1991-1995. година, уприличеног на Дан Републике прошле године, Општина Градишка започела је активности на завршној фази која ће обухватити испис имена погинулих бораца.

Начелник Одјељења за борачко-инвалидску заштиту Општине Градишка Вујадин Миљић, истакао је да би Комисија, у чијем ће саставу бити представнци борачке популације и Општине Градишка, требала да до краја маја мјесеца ове године комплетира листу погинулих бораца Војске Републике Српске са подручја градишке општине. Миљић је рекао да ће Комисијски утврђена листа бити прослијеђена и мјесним борачким организацијама како би се извршила њена додатна верификација или евентуална корекција с обзиром да је ријеч о крајње озбиљном и осјетљивом питању. Он је казао да ће паралелно са поменутим радњама тећи и припреме архитектонског рјешења за испис имена од стране аутора изведбеног рјешења, те да ће се окончањем наведених активности приступити процедури избора најповољнијег извођача радова.

[ot-caption title=”” url=”http://www.opstina-gradiska.com/wp-content/uploads/2016/03/IMG_5389.jpg”]

Миљић је подсјетио да је испис имена погинулих градишких бораца Одбрамбено-отаџбинског рата био предвиђен првобитним Идејним рјешењем, али да су након проведене Јавне расправе, стручна Комисија и аутори Идејног рјешења донијели одлуку да се испису имена због пројектом предвиђеног неадекватног распореда плоча, приступи накнадно кроз завршну фазу пројекта како би се дошло до квалитетнијег рјешења.

У протеклој години локална заједница обновила је 15 спомен-обиљежја, а за ову годину предвиђене су обнове спомен-обиљежја у мјесним заједницама Ламинци, Елезагићи, Доњи Карајзовци и Трошељи.

СУБВЕНЦИОНИСАЊЕ ВЈЕШТАЧКОГ ОСЈЕМЕЊАВАЊА КРАВА И ЈУНИЦА

Данас је у просторијама Општине Градишка одржан састанак представника општинског Одјељења за привреду и пољопривреду са представницима Ветеринарско-сточарског центра Бања Лука, градишких ветеринарских станица и Удружења фармера „Мљекар“ на коме се разговарало о новом општинском програму подршке говедарству кроз субвенционисање вјештачког осјемењавања крава и јуница.

Начелник Одјељења за привреду Љубимко Чакаљ, истакао је да је субвенционисање вјештачког осјемењавања крава и јуница пилот пројекат који има за циљ генетско побољшање стоке што ће у дугорочној перспективи утицати на повећање прираста меса или производње млијека, односно унапређење сточарске производње на подручју наше општине. Он је рекао да је сточарску производњу, која на овом подручју има дугу традицију, потребно уредити, те да су многа развојна кретања у овој области диригована од стране тржишта. Према његовим ријечима, стање у сточарском сектору посљедица је нерада „Левите“ у посљедњих 20 година као финалног прерађивача месних производа и мљекарске индустрије у којој су промјењене власничке структуре. Он је рекао да су управо месна и млијечна индустрија двије секције које диригују количину и врсту пасмина које ће се на нашим фармама држати, а неизоставан је и финансијски моменат колико су фармери спремни да уложе у уређење постојеће пасмине. Због наведеног, Општинска управа се, поред субвенционисања набавке расплодних јуница у износу од 10.000 КМ, опредјелила и за овај нови вид подршке фармерској производњи, за који ће издвојити 15.000 КМ, и чији би крајњи резултат требао бити повећање њихове тржишне конкурентности. Чакаљ је информисао да ће реализација поменутог програма обухватити едукацију произвођача, стручно ангажовање ветеринара, сарадњу са удружењем фармера и Ветеринарско- сточарским центром из Бања Луке.

Директор Ветеринарско-сточарског центра Бања Лука Родољуб Тркуља, истакао је да градишка општинска власт жели дати допринос на унапређењу сточарске производње на своме подручју, те да је то један одличан примјер који може да послужи и другима на који начин, у којим облицима сарадње и са којим институцијама се то може постићи. Он је истакао да је предвиђено да овај Центар као једини овлаштени и лиценцирани произвођач и дистрибутер сјемена у БиХ градишким фармерима понуди најбоље сјеме с којим располаже како би фармери добили боље потомство од постојећих животиња које имају.

Остоја Шмитран испред Удружења фармера „Мљекар“, захвалио се руководству Општине које је, како каже, имало слуха за проблематику са којом се сусрећу, нагласивши да субвенционисање сјемена за осјемењавање стоке и субвенционисање набавке расплодних јуница фармерима представља велику помоћ.

ИЗГРАДЊА ИРИГАЦИОНОГ СИСТЕМА У ПОТКОЗАРЈУ КОШТАЛА БИ ОКО 6 МИЛИОНА КМ – ПОТВРДИО РЕСОРНИ МИНИСТАР

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске Стево Мирјанић, разговарао  је 20. фебруара у Јабланици са представницима Општине Градишка, Јавне установе „Воде Српске“ и Удружења воћара Републике Српске о могућности изградње система за наводњавање који би покривао површину од 2000 хектара засада воћа у Поткозарју.

Мирјанић је навео да је Влада Српске дефинисала Програм изградње иригационих система у Српској, који се реализује посредством пројекта Свјетске банке, те да су до сада реализовани пројекти изградње водозахвата за наводњавање 620 хектара пољопривредног земљишта на подручју Бијељине и 200 хектара на подручју Пелагићева. „У току је реализација пројеката изградње иригационих ситема у Братунцу и Љубињу који ће бити завршени у току ове године, а биће покренута и реализација пројеката изградње водозахвата за наводњавање на још неколико подручја у Српској од којих су најзначајнији  изградња водозахвата и система за наводњавање на подручју Требиња и Поткозарја“, навео је Мирјанић. Он је рекао да је учесницима састанка, који је одржан у просторијама предузећа „Агроимпекс“ у Јабланици, представљено идејно рјешење за пројекат изградње водозахвата на подручју општине Градишка, који ће акумулирати воду из планинских ријечица, а из којих ће вода каналима бити доведена до пољопривредних парцела и воћњака.

Мирјанић је изразио наду да ће за неколико недјеља реализација овог пројекта, који ће оквирно коштати око 6 милиона марака, бити договорена са Свјетском банком. Он је додао да се у скорије вријеме очекује завршетак комплетног идејног рјешења, те да ће се, уколико Свјетска банка прихвати овај пројекат, приступити изради главног пројекта изградње иригационог система за подручје Поткозарја.

Предсједник Удружења воћара Републике Српске Драгоја Дојчиновић, рекао је да је овај пројекат веома значајан за воћаре у Поткозарју, те да су воћари сагласни да и финансијски подрже реализацију пројекта изградње водозахвата и система за наводњавање, учешћем од око милион марака колико би било планирано и учешће Општине Градишка. Он је истакао да би најбоље било да након изградње система за наводњавање њиме управља Агенција за воде Републике Српске а да пољопривредници плаћају накнаду за кориштење воде.

Начелник општине Градишка Зоран Латиновић, рекао је да ће Општина пружити сву логистичку и потребну финансијску подршку у изради и реализацији овог пројекта, имајући у виду да су наводњавање и изградња противградних мрежа основни услови за одрживу и конкурентну производњу воћа те да је општина Градишка, у овом тренутку, највећи произвођач воћа у Републици Српској и БиХ.

Аутор: Радио Градишка

ОДРЖАН САСТАНАК СА ПРЕДСЈЕДНИЦИМА САВЈЕТА МЈЕСНИХ ЗАЈЕДНИЦА

На позив представника Општинске управе општине Градишка у петак, 19. фебруара у просторијама Општине одржан је састанак са предсједницима Савјета мјесних заједница.

На састнаку се разговарало о функционисању мјесних заједница и сарадњи са Општинском управом а у циљу унапређења њихове међусобне сарадње и системског приступа у рјешавању проблематике са којом се мјесне заједнице сусрећу. Овом приликом предсједници Савјета мјесних заједница изнијели су приоритетне активности за мјесне заједнице које представљају, а разговарало се и о радовима уређења путног појаса на подручју општине које тренутно спроводе надлежне општинске службе.

Следећи састанак са предсједницима Савјета мјесних заједница предвиђен је за април мјесец.

[ot-caption title=”” url=”http://www.opstina-gradiska.com/wp-content/uploads/2016/02/22-02-2016.jpg”]

[ot-caption title=”” url=”http://www.opstina-gradiska.com/wp-content/uploads/2016/02/22-02-2016-1.jpg”]

НА ПОДРУЧЈУ ГРАДИШКЕ 20 ФАРМИ МЛИЈЕКА ИМА РЈЕШЕЊА ЗА ИЗВОЗ У ЕУ

Од укупно 55 фарми млијека са подручја Републике Српске које су испуниле услове за производњу сировог млијека намјењеног извозу на тржиште Европске уније 20 фарми је са подручја општине Градишка што представља велику развојну шансу и прилику за пољопривредни, односно мљекарски сектор наше општине.

Шеф Одсјека за привреду општине Градишка Момчило Гојковић, истакао је да мљекарство представља најорганизованији дио пољопривредне производње општине Градишка, јер произвођачи млијека, за разлику од већине других фармера, нису суочени са проблемом пласмана своје производње зато што исту пласирају у „Млијекопродукт“ Козарска Дубица. Гојковић је изразио задовољство чињеницом да је 20 фармера са подручја наше општине испунило европске стандарде, нагласивши да је циљ локалне заједнице да и остали фармери испуне ове критерије.

Ветеринарски инспектор Општине Градишка Душан Стојчић, истакао је да би, поред 20 фарми млијека које Рјешењем Министарства пољоприреде, шумарства и водопривреде РС испуњавају услове за производњу млијека намјењеног за извоз у земље ЕУ, још 30 фарми у скоријој будућности  могло задовољити прописане услове.

Стојчић је подсјетио да је највећи индивидуални произвођач млијека на подручју Градишке, фарма Самира Цимиротића из Дубрава са дневном производњом од 2.700 литара млијека. С ове фарме прошле године, мљекари у Дубици, испоручено је око 700. 000 литара млијека. Осим ове фарме на подручју градишке општине тренутно још двије фарме имају дневну производњу већу од 1.000 литара, то су фарма Радомира Тошића из Елезагића и фарма Зинете Хотић из Жеравице. Стојчић је рекао да пет фарми има производњу од 500 до 1. 000 литара, а остале фарме дневно произведу од 300 до 500 литара млијека.

Мљекара „Млијекопродукт“ из Козарске Дубице снабдијева се млијеком од око 400 градишких пољопривредних произвођача који су у 2015. години овој мљекари испоручили 9 милиона и 300 хиљада литара сировог млијека.

Подсјећамо да је 9. септембра 2015. године, након провођења низа активности Савјета министара БиХ, односно Министарства вањске трговине и економских односа БиХ и Канцеларије за ветеринарство БиХ као кључног тијела које је гарантовало квалитет млијека које се извози у ЕУ, Босни и Херцеговини одобрен извоз термички обрађеног млијека и млијечних производа у земље ЕУ.
Инспектори за храну и ветеринарство Европске уније требало би да у периоду од 15 до 24. марта изврше контролу испуњености услова за пласман млијека на тржиште ЕУ.

ОБИЉЕЖЕН ДАН БОРАЦА И БОРАЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Борачка организација општине Градишка обиљежила у недјељу 14. фебруара Дан Борачке организације Републике Српске и Дан бораца Одбрамбено-отаџбинског рата.

Тим поводом у храму Покрова Пресвете Богородице у Градишци служена је света литургија и парастос за погинуле борце Одбрамбено-отаџбинског рата с подручја градишке општине, а након тога представници општинске Борачке организације и Општине Градишка положили су вијенце и упалили свијеће на Централном спомен-обиљежју у Градишци.

[ot-caption title=”” url=”http://www.opstina-gradiska.com/wp-content/uploads/2016/02/15-02-2016-1.jpg”]

Предсједник Борачке организације општине Градишка, Зоран Лазић, рекао је да су вијенци положени и на спомен обиљежја погинулим борцима Одбрамбено-отаџбинског рата у 37 мјесних заједница на подручју општине Градишка и положено цвијеће и прислужене свијеће на гробовима погинулих бораца из мјесних заједница у којима није изграђено спомен-обиљежје. Лазић је истакао да се обиљежавањем Дана БОРС-а и Дана бораца Одбрамбено-отаџбинског рата његује слободарска традиција српског народа и одаје пошта и захвалност свим борцима који су уградили животе у темеље Републике Српске. Он је навео да ће код Централног спомен-обиљежја у Градишци, које је откривено почетком прошле године, ове године бити исписана имена 571 погинулог борца са подручја градишке општине, за шта ће из Буџета општине Градишка бити издвојено 30 000 КМ.

[ot-caption title=”” url=”http://www.opstina-gradiska.com/wp-content/uploads/2016/02/15-02-2016-2.jpg”]

Начелник Одјељења за борачко-инвалидску заштиту општине Градишка, Вујадин Миљић, рекао је да ће до почетка марта бити одржан састанак одбора који има задатак да направи списак свих погинулих бораца са подручја градишке општине. Миљић је истакао да Општина Градишка настоји да низак ниво издвајања из Буџета Републике Српске за борачке категорије надомјести издвајањима из Буџета Општине, за шта је Програмом борачко-инвалидске заштите за 2016. годуну предвиђено 280 000 КМ. Он је навео да су у протекле двије године обновљена спомен-обиљежја погинулим борцима Одбрамбено-отаџбинског рата у 15 мјесних заједница на подручју општине те да ће ове године бити обновљено још пет спомен-обиљежја.

Аутор: Радио Градишка