Author - admin

ОДРЖАНА 3. РЕДОВНА СЈЕДНИЦА ПРИВРЕДНОГ САВЈЕТА

У четвртак, 4. априла 2019. године у просторијама Града Градишка одржана је 3. редовна сједница Привредног савјета општине Градишка, на којој је, између осталог, разматран нацрт Правилника о поступку додјеле и исплате средстава из Програма подршке развоју предузетништва у општини Градишка за 2019. годину.

Овим правилником се уређује начин, услови, критерији, поступак додјеле средстава и обавезе корисника из Програма подршке развоју предузетништва у општини Градишка за 2019. годину, којим се трећу годину за редом из Буџета Града Градишка подстиче повећање конкурентности малих и средњих предузећа са сједиштем на подручју Градишке.

На засједању је усвојен Извјештај о реализацији Програма рада за 2018. годину и Програма рада Привредног савјета за 2019. годину.

Разматране су иницијативе Привредног савјета, међу којима се истиче инцијатива за дефинисање начина да Развојна агенција Градишка буде сервис пословним субјектима са сједиштем у општини Градишка приликом пријављивања на домаће и међународне јавне позиве за додјелу бесповратних средстава. Представник Развојне агенције Градишка информисао је присутне да је реализација ове иницијативе у току и да се у у скоријем периоду очекује њена реализација, о чему ће благовремено бити информисани сви пословни субјекти из Градишке.

Разматрана је информација о расподјели дрвних сортимената у Градишци, приликом чега је закључено да је у оквиру процеса додјеле дрвних сортимената потребно успоставити ефикасан систем координације између ЈПШ “ШУМЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ” а.д. Соколац, Шумског газдинства “ГРАДИШКА” Градишка, Одјељења за привреду и пољопривреду Града Градишка и дрвопрерађивача са сједиштем у Градишци.

Чланови Привредног савјета имали су прилику да се информишу о могућностима за побољшање стања на подручју Градишке у погледу запошљавања особа са инвалидитетом. Представник ЈУ Фонд за професионалну рехабилитацију и запошљавање инвалида презентовао је предности и могућности за пословне субјекте приликом запошљавања лица са инвалидитетом, међу којима се посебно истичу: новчани стимуланс за запошљавање инвалида, који представља намјенска, бесповратна средства која се одобравају послодавцу који запошљава инвалида или инвалиду који се самозапошљава, и поврат доприноса на нето плату запосленог инвалида, за која Фонд врши рефундацију послодавцима док је инвалид у радном односу. Тренутно, на подручју Градишке, наведени стимуланс користи 41 послодавац.

ОПШТИНА ГРАДИШКА ДОБИЛА СТАТУС ГРАДА ГРАДИШКА

Ступањем на снагу Закона о Граду Градишка и доношењем одлука на данашњој ванредној скупштинској сједници Градишка је данас и званично постала град.

На данашњој ванредној сједници Скупштине општине Градишка донесене су одлуке о конституисању органа града Градишка, односно Скупштине града Градишка као представничког органа власти и Градоначелника Града Градишка као извршног органа власти у Граду Градишка.

Усвојене су и одлуке о измјенама Статута општине Градишка, о измјенама и допунама Пословника о раду Скупштине општине Градишка, као и Одлука о формирању Стручне службе Скупштине града.

Градоначелник Градишке Зоран Аџић честитао је свим грађанима Градишке и нагласио да је  Градишка досањала сан и званично постала град, наводећи да су активности на добијању статуса града започете у фебруару 2017. године.

Аџић је захвалио Влади Републике Српске, Народној скупштини, предсједници Српске Жељки Цвијановић и српском члану Предсједништва БиХ Милораду Додику који су и  на својим претходним функцијама уложили значајан труд да би Градишка постала град.

“Много средстава са нивоа Републике Српске је уложено да би Градишка и била инфрастуктурно изграђена и добила обрисе града”, навео је Аџић.

Он је истакао да је обавеза градских власти од данас значајно већа, јер статус града налаже да се још јачим интензитетом настави са развојем Градишке, како би она за 10 до 15 година постала модеран и уређен средњоевропски град.

“Морамо да градимо бољу инфрастуктуру на подручју цијелог града и стварамо услове за интензивнији привредни развој и отварање нових радних мјеста. Наша је обавеза да што више младих људи у Градишци укључимо у све активности, да они буду нова снага и стварају услове да могу да остану да живе и раде у Градишци”, нагласио је Аџић.

Градоначелник је додао да су пред Градском управом многи изазови и капитални пројекти који ће Градишку представити као препознатљив град, не само у Републици Српској и БиХ, него и у цијелом региону.

“Заједено, са нивоа Градске управе, Владе Републике Српске, Савјета министара БиХ, можемо учинити доста да Градишка и достигне овај циљ”, закључио је градоначелник.

Он је захвалио и свим досадашњим начелницима општине Градишка и предсједницима Извршних вијећа, те предсједницима протеклих сазива Скупштине општине и осталим општинским функционерима, који су у протеклим временима уложили труд, рад и енергију да Градишка постане град.

ПОТПИСАН ПРОТОКОЛ О ЗАЈЕДНИЧКОМ ФИНАНСИРАЊУ ПРОГРАМА ПОМОЋИ БОРАЧКИМ КАТЕГОРИЈАМА

Представници Општине Градишка, Борачке организације општине Градишка и Фондације „Солидарност“ Градишка потписали су данас Протокол о заједничком финансирању Програма помоћи борачким категоријама општине Градишка у 2019. години.

Начелник општине Градишка, Зоран Аџић рекао је да је Општина Градишка Буџетом за 2019. годину издвојила за потребе борачко-инвалидске заштите и стамбено збрињавање 438.000 КМ што је за 14 одсто више у односу на 2016. годину. Он је нагласио да је потписивањем Протокола Општина додатно обезбиједила 20.000 КМ за Фондацију „Солидарност“ што је 60 одсто више у односу на 2016. годину.

Према ријечима Аџића од планираног  износа, 283.000 КМ издваја се за помоћ у стамбеном збрињавању породица погинулих бораца и рад Борачке организације, а око 136.000 КМ за рад удружења проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата.

“Морам рећи да неке организације ове године нису уврштене у Буџет, као што су Удружење војних пензионера и Удружење ветерана због престанка рада односно неиспуњавања услова конкурса.

Предсједник општинске Борачке организације Градишка Зоран Лазић рекао је да вриједност планиране помоћи износи 57.000 КМ и да је у оквиру програма помоћи борачком категоријама планирана помоћ у куповини уџбеника, реализације ђачких екскурзија, стипендија, куповину огревног дрвета, бањско лијечење и стамбено збрињавање.

Начелник општине Градишка, Зоран Аџић рекао је да је прошле године комплетирано и завршено Централно спомен обиљежје погинулим борцима Одбрамбено-отаџбинског рата и изразио наду да ће до 24. априла, Дана града Градишка бити завршена Монографија погинулих и умрлих бораца Одбрамбено-отаџбинског рата општине Градишка. Аџић је додао да су у плану и активности на изградњи Спомен собе.

КОНКУРС за избор најповољнијих пројеката невладиних организација који учествују у развоју локалне заједнице

Број: 02-022-126/19
Дана: 28.03.2019. године

На основу члана 82. став (3) Закона о локалној самоуправи (“Службени гласник Републике Српске”, број 97/16), члана 88. Статута општине Градишка (“Службени гласник општине Градишка”, број 4/17), члана 2. Правилника о расподјели средстава невладиним организацијама по јавном позиву у складу са ЛОД методологијом (“Службени гласник општине Градишка”, број 4/13) и члана 3. Одлуке о критеријима, начину и поступку расподјеле средстава невладиним организацијама (“Службени гласник општине Градишка”, број 1/06 и 4/13), Начелник општине Градишка расписује

К О Н К У Р С

за избор најповољнијих пројеката невладиних организација који учествују у развоју локалне заједнице

  1. Пројекти требају да гласе на сљедеће области  друштвених активности:
  • социјална инклузија,
  • здрави животни стилови младих и
  • континуирани програми и активности засновани на методама и принципима неформалног образовања младих.

Износ средстава који је предвиђен за расподјелу путем конкурса је 18.000,00 КМ за омладинске невладине организације и 14.000,00 КМ за остале невладине организације.

  1. Право учешћа

Право учешћа на конкурсу имају невладине организације,омладинске организације, односно удружења грађана чији су циљеви у складу са предметом пројекта  и имају сједиште на подручију општине Градишка, осим удружења и невладиних организација за које се средства редовно обезбјеђују у буџету општине.

  1. Садржај пројекта

пројектни приједлог,
буџет и план потрошње,
логички оквир рада – логичка матрица,
план активности и промоције,
административни подаци о подносиоцу пројекта,
финансијски идентификацијски формулар,
изјава о подобности и
листа за провјеру.

  1. Прилог пројекту

Фотокопије: рјешење из судског регистра, статут организације, завршни рачун за претходну годину (документ Биланс стања и биланс успјеха) и извјештај о раду за претходну годину.

  1. Подношење пројекта

У обзир ће се узимати пројекти који се заприме најкасније 30 дана од дана објављивања конкурса у средствима јавног информисања.

Конкурс ће бити објављен у  дневном листу “Глас Српске” Бањалука, веб сајту општине и огласној табли општине Градишка.

Ако конкурс не буде објављен истовремено, рок ће се рачунати од дана посљедњег објављивања.

Непотпуне и неблаговремене пријаве биће одбачене.

Пројекти се достављају запечаћени лично или препоручено поштом на адресу: Општина Градишка, ул. Видивданска 1а, 78400 Градишка, шалтер број 12, са назнаком “Конкурсна документација” НЕ ОТВАРАЈ.

НАПОМЕНА: Обрасци за попуњавање пројекта у складу са ЛОД методологијом и смјернице за апликанте, могу се пронаћи и попунити  на веб сајту општине Градишка  www.opstina-gradiska.com, Одјељење за друштвене дјелатности.

  1. Остале одредбе

О резултатима конкурса за избор најповољнијих пројеката  сви учесници ће бити обавјештени путем веб сајту општине Градишка www.opstina-gradiska.com, Одјељење за друштвене дјелатности.

НАЧЕЛНИК ОПШТИНЕ
Зоран Aџић

Омбудсмен БиХ Љубинко Митровић посјетио Градишку

У оквиру активности „Омбудсмен у вашем граду“, омбудсмен БиХ Љубинко Митровић посјетио је данас општину Градишку гдје је са начелником општине Зораном Аџићем разговарао о сарадњи са овом институцијом и стању људских права на подручју општине.

Митровић је истакао да је стање из области људских права становништва на подручју Градишке, на високом нивоу и додао да је са начелником Аџићем разговарао о здравственој и социјалној заштити, проблемима пензионера, као и одласку младих и начинима како превазићи тај проблем који је присутан у цијелој БиХ.

Митровић је истакао да је канцеларија омбудсмена са подручја градишке општине у  протекле двије године запримила 41 жалбу.

“Највећи број жалби односи се на рад суда“, рекао је Митровић и додао да је у односу на друге општине тај број миноран.

Начелник општине Градишка, Зоран  Аџић истакао је да је омбудсмена БиХ, упознао о ономе што је Градишка урадила по питању заштите људских права. Аџић је рекао да Градишка има добру сарадњу са институцијом Омбудсмена за људска права БиХ  и додао да свака три мјесеца овој институцији шаљу Извјештај о проведеним активностима.

“Градишка је препознатљива као локална заједница која предњачи по вјерској толеранцији и међунационалној сарадњи, води рачуна о националним мањинама и социјално осјетљивим категоријама“, нагласио је Аџић и додао да је Градишка једна од ријетких локалних управа која има социјалну карту становништва, која је израђена у сарадњи са Центром за социјални рад Градишка.

„За рад Центра за социјални рад и социјалну заштиту Општина издваја око 15 одсто буџета, а за потребе школства на простору градишке општине око 12 одсто“, истакао је Аџић.

Током данашње посјете општини Градишка, обмудсмен БиХ, Љубинко Митровић разговараће са предсједником Основног суда у Градишци, Вељком Крејићем и начелником Полицисјке управе Градишка, Бојаном Шкорићем.

ОБИЉЕЖЕН ДАН МЈЕСНИХ ЗАЈЕДНИЦА ОПШТИНЕ ГРАДИШКА

У Дому културе “Лепа Радић” у Горњим Подградцима 22. марта обиљежен је Дан мјесних заједница општине Градишка којем су присутвовали предсједници 56 мјесних заједница и представици локалне управе.
Дан мјесних заједница обиљежен је у оквиру УНДП-овог пројекта “Јачање улоге мјесних заједница у БиХ”.
У оквиру овог пројекта у мјесним заједницама Горњи Подградци, Орахова, Чатрња, Кочићево, Козинци и Дубраве реализовани су бројни пројекти, као што је уређење просторија друштвених домова и набавка техничке опреме за рад Савјета мјесних заједница.
Начелник општине Градишка Зоран Аџић рекао је да је вриједност реализованих пројеката око 320.000 КМ, од чега је учешће УНДП-а 260.000 КМ, а Општине Градишка 60.000 КМ.
У току је и реконструкција школе у Машићима, вриједност радова је 33.000 КМ, а Општина Градишка и УНДП у финансирању учествују са по педесет одсто вриједности пројекта”, додао је Аџић и нагласио да локална управа жели да настави сарадњу са УНДП-ом.
Он је навео да је Дан мјесних заједница општине Градишка први пут обиљежен, те да је циљ ове манифестације да се изврши преглед онога што је урађено у мјесним заједницама које су учествовале у пројекту и да се активирају и други Савјети мјесних заједница, да исказују потребе својих грађана и то предоче локалној управи.
Општина Градишка треба да направи листу приоритета и да на подручју свих 56 мјесних заједница рјешава проблеме грађана, а утврђена је и пракса да начелници општинских одјељења обилазе мјесне заједнице и сагледавају све потребе”, навео је Аџић. Он је рекао да је и сам у једном периоду био предсједник мјесне заједнице и да зна колико је то тежак посао када нема подршке општинских власти, те да је циљ да се та сарадња подигне на што виши ниво.
Овом приликом први човјек општине уручио је Захвалницу представници УНДП-а Диани Шилић за подршку обухваћену пројектом „Јачање улоге мјесних заједница у БиХ“.
Предсједник Савјета мјесне заједнице Горњи Подградци Звјездан Панић рекао је да су у оквиру наведеног пројекта уредили Дом културе, уз подршку УНДП-а, Општине Градишка и других донатора, и тако створили услове за рад Савјета мјесне заједнице, културно-умјетничког друштва и ловачког удружења, те за одржавање разних манифестација. Панић је истакао да је било доста административног посла приликом пријаве за овај пројекат, на шта већина мјесних заједница нису биле спремне, али да се сав труд исплатио.
Током обиљежавања Дана мјесних заједница општине Градишка приказан је промотивни филм о реализацији пројекта “Јачање улоге мјесних заједница” на подручју општине Градишка и разговарано је о потребама грађана.

Конкурс

Конкурс за додјелу помоћи из буџета Општине Градишка за рјешавање стамбених питања породица погинулих и несталих бораца, породица умрлих војних инвалида и умрлих бораца, ратних војних инвалида, бораца и цивилних жртава Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске можете преузети овде.

Обавјештење за власнике свиња и кориснике ловишта о повећаној опасности од појаве aфричке куге свиња

ОДЈЕЉЕЊЕ ЗА ПРИВРЕДУ И ПОЉОПРИВРЕДУ

Обавјештење за власнике свиња и кориснике ловишта о повећаној опасности од појаве aфричке куге свиња

Афричка куга свиња је утврђена у подручјима Африке, Европе и Азије, а од почетка 2019. године се шири у блиском окружењу у Мађарској, Бугарској и Румунији и пријети да се прошири у сусједне земље Србију и Хрватску. Надлежни органи Србије и Хрватске су предузели мјере смањења популације дивљих свиња да би спрјечили појаву и ширење афричке куге свиња на својој територији.

Дивље свиње као дивље животиње не познају границе и кретањем шире болест, па постоји повећана опасност да се појави и на подручју БиХ и Републике Српске.

Афричка куга свиња је на листи заразних и паразитских болести Свјетске организације за здравље животиња (OIE) и њена појава се мора пријавити и сузбијати по закону.

Не постоји вакцина, а обољеле животиње се не лијече. На мјесту избијања болести све свиње морају бити без одгађања еутаназиране (усмрћене).

Једина сигурна заштита се састоји у спрјечавању уноса вируса афричке куге свиња у земљу или подручје односно узгоје слободне од ове болести.

Афричка куга свиња (Pestis suum Africana) је високо заразна вирусна болест домаћих и дивљих свиња. Манифестује се као хеморагијска грозница. Карактеристично је врло брзо ширење код домаћих свиња и морталитет који може достићи и 100 %.

Не обољевају друге животиње, нити се преноси на људе, али изазива огромне економске штете у свињарству. Међутим због сличности са другим заразним болестима које се могу јавити код свиња, а које су зоонозе односно преносе се са животиња на људе, као што су антракс и врбанац, потребне су мјере опреза док се не спроведе дијагностика.

Извор вируса афричке куге свиња су крв, ткива, исцједак из носа и очију, фецес, урин инфицираних болесних и угинулих животиња.

Вирус је стабилан и може дуго преживјети изван животиње у излучевинама заражених свиња, у крви, у труповима и свјежем месу, а посебно је значајно за ширење заразе да може преживјети и у производима поријеклом од инфицираних свиња који нису или су недовољно термички обрађени. У термички необрађеним производима може преживјети 3 до 6 мјесеци.

У замрзнутом месу може преживјети 1000 дана, а у лешевима од 3 до 5 недјеља.

Главни природни пут заразе свиња је ороназални, односно преко уста и дишних путева.

Преноси се директним контактом заражене животиње и здраве и индиректно храњењем контаминираном храном, водом, те векторима у подручјима у којима постоје (крпељи из рода Оrnithodoros).

Механички се вирус може ширити и контаминираном стељом, опремом, одјећом и обућом, превозним средствима, путем инсеката, штакора, мишева и птица.

Могућа је зараза и путем сјемена заражених нерастова.

Период инкубације, односно период од уноса вируса до појаве знакова болести је од 4 до 19 дана, а код слабије вирулентног соја вируса тај период је дужи, као и развијање клиничких знакова болести који су блажи.

Ток болест може бити перакутан, акутан, субакутан и хроничан.

У перакутном току се јављају нагла угинућа.

У акутном току болести први клинички знак је обично повећана тјелесна температура преко 40 степени, праћена депресијом, губитаком апетита, брзим и тешким дисањем и исцједком из очију и носа.

Заражене свиње се групишу, стискају се један уз другу, некоординирано се крећу, постају видљива поткожна подручја крварења нарочито на екстремитетима и ушима, неке животиње повраћају и имају затвор, а неке имају крвави прољев.

Обољевају животиња свих старости. Гравидне крмаче могу да побаце у било ком стадију гравидности.

Субакутни ток болести је учесталији у ендемским подручјима, а хронични ток болести се јавља ријетко.

О појави обољења или сумње на обољење животиња без одгађања обавијестити  епизоотиолошки овлаштену ветеринарску организацију.

Ако се појави болест све животиње на фарми морају бити еутаназиране у складу са законом.

За власнике свиња у циљу заштите домаћих свиња од афричке куге свиња препоручује се да:

– Уреде и ограде економска дворишта и на улазу поставе и одржавају дезинфекцијске баријере за возила и људе;

– Спрјечавају неконтролисан улазак и излазак људи и возила на посјед, а радницима и посјетиоцима обезбиједе заштитну одјећу и обућу;

– Спрјечавају кретање других животиња у околини и у сточним објектима, као што су мачке, пси, кокоши, патке, гуске, ћурке;

– Обезбиједе здравствено исправну храну и воду за животиње и спрјечавају њихову контаминацију;

– Хигијенски одржавају простор око сточних објеката, да простор постане видљив и прегледан, да нема отпадних и стајаћих вода;

– Спроводе дезинсекцију и системску дератизацију на посједу,

– Не давају помије и отпатке свињама,

– Сваку сумњу на болест одмах пријаве у епизоотиолошки овлаштену ветеринарску организацију,

– Све угинуле животиње и све побачаје животиња, као и рађање слабо виталне младунчади пријаве у епизоотиолошки овлаштену ветеринарску организацију;

– Спрјече било какав контакт домаћих и дивљих животиња.

У ловишту ради раног откривања појаве афричке куге свиња и класичне куге свиња обавеза корисника ловишта је да:

– Обезбиједи достављање узорака крви, слезене и бубрега од сваке уловљене или нађене јединке дивље свиње у овлаштену лабораторију, односно у Ветеринарски институт Републике Српске „Др Васо Бутозан“ Бања Лука,

Ради спрјечавања ширења болести препоручује се корисницима ловишта да:

– Манипулацију са труповима уловљених и нађених јединки дивљих свиња обављају на једном мјесту,

– Примјењују биосигурносне мјере у току манипулације са труповима уловљених и угинулих животиња и мјере нешкодљивог уклањања отпада животињског поријекла,

– Обезбиједе хлађени простор за чување трупова уловљених дивљих свиња до добивања резултата испитивања.

ОБАВЈЕШТЕЊЕ ЗА ПЧЕЛАРЕ

ОДЈЕЉЕЊЕ ЗА ПРИВРЕДУ И ПОЉОПРИВРЕДУ

ОБАВЈЕШТЕЊЕ ЗА ПЧЕЛАРЕ

Обавјештавају се пчелари да су обавезни на својим пчелињацима током прољећа (март/април) да спроведу клинички преглед пчелињих заједница и у случају сумње дијагностичко узорковање ради испитивања на болест америчку кугу пчелињег легла.

Клинички преглед пчелињих заједница, дијагностичко узорковање и доставу узорака у овлаштену дијагностичку лабораторију на испитивање спроводи ветеринарска организација на чијем се епизоотиолошком подручју налази пчелињак.

Епизоотиолошки овлаштене ветеринарске организације на подручју општине Градишка су:

  1. Ветеринарска станица „Zoizo Company” д.о.о. Светозара Марковића 4, епизоотиолошки је надлежна за насељена мјеста: Орубица, Горња Долина, Доња Долина, Греда, Мачковац, Козинци, Бок Јанковац, Градишка, Крушкик, Лужани, Драгељи, Цимироти, Жеравица и Липовачa;
  2. Ветеринарска станица „Трговет“ д.о.о. Дубраве број 79, Дубраве, епизоотиолошки је надлежна за насељена мјеста: Ламинци Дубраве, Ламинци Брезици, Ламинци Јаружани, Ламинци Сређани, Брестовчина, Лисковац, Чикуле, Дубраве, Ровине, Шашкиновци, Доња Јурковица, Средња Јурковица, Горња Јурковица, Ново Село, Миљевићи, Машићи и Кочићево;
  3. Ветеринарска станица „Ветерина-систем Сладојевић” д.о.о. Нова Топола, Поткозарска број 9, епизоотиолошки је надлежна за насељена мјеста: Доњи Карајзовци, Петрово Село, Трошељи, Крајишник, Нова Топола, Елезагићи, Берек и Рогољи;
  4. Ветеринарска амбуланта „Самарџија“ д.о.о. Чатрња број 81 А, епизоотиолошки је надлежна за насељена мјеста: Чатрња, Буковац, Бистрица, Гашница, Орахова, Врбашка и Доњи Подградци;
  5. Ветеринарска амбуланта „Суботић“д.о.о. Војводе Бојовића број 21, епизоотиолошки је надлежна за насељена мјеста: Јабланица, Милошево Брдо, Совјак, Горњи Подградци, Требовљани, Козара, Ћелиновац, Турјак, Трновац, Грбавци, Кијевци, Церовљани, Јазовац, Мичије и
  6. Ветеринарска амбуланта „Николесић“д.о.о. Душаново, епизоотиолошки је надлежна за насељена мјеста: Вилуси, Романовци, Сеферовци, Вакуф, Горњи Карајзовци, Трновац и Аџићи.

У складу са Законом о ветеринарству у Републици Српској („Службени гласник Републике Српске“, број 75/17) власник животиња је дужан да омогући спровођење Програма мјера и доказ о спроведеним мјерама чува најмање двије године.

Пчеле у унутрашњем промету морају обавезно бити праћене са увјерењем о здравственом стању животиња које се издаје на захтјев власника пчела, а издаје га овлаштена ветеринарска организација на чијем се епизоотиолошком подручју налази пчелињак ако су испуњени сви услови за издавање.

Више информација потражите у Вашој епизоотиолошки надлежној ветеринарској организацији.