Author - admin

ПОДСТИЦАЈНА СРЕДСТВА ЗА ПЕТ ПРЕДУЗЕТНИКА

Данас су представници Општине и пет изабраних корисника Програма подстицаја економском развоју и запошљавању потписали Уговоре о додјели донаторских средстава укупне вриједности 56.000 КМ.

Наведену активност Општина је реализовала у сарадњи са МЕГ пројектом а средства додијељена почетницима у пословању, који су прошле године регистровали дјелатност, финансирана су са 50% из буџета Општине и од стране УНДП –а. Додијељене донације намијењене су куповини основних средстава и опреме, у чијој набавци учествују изабрани корисници са 20 одсто вриједности.

Начелник Службе начелника општине Драгана Илић истакла је да је Програм подстицаја економском развоју и запошљавању усвојен прошле године од стране Скупштине општине Градишка подсјетивши да локална управа реализује МЕГ пројекат од 2016. године у сарадњи са Владом Швајцарске и УНДП-ем.

Начелница Службе начелника је појаснила да по првом јавном позиву, објављеном прошле године, нико од пријављених самосталних предузетника није испунио пријаву у складу са условима јавног позива, због чега је исти поновљен у овој години.

„У току пријављивања на други јавни позив укључена је и Развојна агенција Градишка, која је помогла корисницима у поступку писања пројеката, те је од шест пријављених, пет корисника испунило услове јавног позива”, рекла је начелница Службе начелника општине додавши да су донације додијељене предузетницима који се баве различитим облицима производње и прераде.

Предузетник Иван Иваштанин из Градишке, који се бави ЦНЦ обрадом метала, рекао је да тренутно има једног запосленог радника, а да ће уз помоћ донације набавити опрему вриједну око 13.000 КМ, која ће му омогућити да повећа обим производње и запосли још радника.

Предузетник Драган Ђукановић из Трошеља, који се бави узгојем рибе, навео је да ће уз помоћ донације набавити опрему вриједну око 7.000 КМ, која ће му помоћи да повећа обим производње рибе и побољша услове за спортско-риболовни туризам на свом рибњаку.

ЕКОНОМСКО ОСНАЖЕЊЕ ЗА КОРИСНИКЕ ПРОГРАМА ЗА ОПОРАВАК ОД ПОПЛАВА

У оквиру Програма опоравка од поплава данас су представници УНДП-а и Општине Градишка потписали Уговоре са пет изабраних корисника економске компоненте којима су додијељени пољопривредни пакети вриједности од по 5.000 КМ.

Начелник Службе начелника општине Градишка Драгана Илић рекла је да је УНДП 2015. године расписао јавни позив и да се тада Општина Градишка није пријавила. Она је појаснила да је  позив за додјелу средстава за опоравак од поплава обновљен прошле године и да је након пријаве локалне управе 14 корисника из Градишке уврштено у наведени програм, међу којима је и пет корисника средстава за економско оснаживање.

Начелница Службе начелника општине информисала је да ће пет изабраних корисника добити донације у виду пластеника, пољопривредних прикључака и електричних маказа за орезивање воћа, нагласивши да донација подразумијева и стручни надзор и подршку агронома.

Пластенике су добили пољопривредници из Новог Села Горан Јанковић и Брано Рачић.

Јанковић је истакао да се производњом поврћа бави на отвореном и да ће му пластеник помоћи да унаприједи производњу.

Рачић је рекао да се бави пластеничком производњом расаде и да ће захваљујући донацији моћи да удвостручи тренутну производњу.

Програм за опоравак од поплава – стамбено збрињавање представља наставак напора ЕУ на ублажавању посљедица катастрофалних поплава из 2014. године.

Вриједност Програма за опоравак од поплава, који финансира ЕУ, а имплементира УНДП у БиХ у сарадњи са Владом Републике Српске, Владом Федерације БиХ и локалним заједницама, износи 15 милиона евра.

СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЖРТВАМА ПОЖАРА У ДОМУ КУЛТУРЕ

У Градишци је данас служен парастос и положени вијенци за Гордану Ждеро, Биљану Плотан Шешум и Дијану Ећимовић, које су изгубиле живот прије тринаест година када је до темеља изгорио тадашњи Дом културе „Вељко Чубриловић“.

Осим родбине, пријатеља и бројних грађана, вијенац је положио начелник општине Градишка Зоран Аџић, као и представници Скупштине општине и Културног центра Градишка.
Начелник општине је рекао да је сјећање на три трагично страдале суграђанке опомена да надлежни морају да воде рачуна о сигурности јавних објеката и безбједности грађана, како се у будућности неби дешавале овакве трагедије.

Он је истакао да локална управа у сарадњи са Ватрогасним савезом Републике Српске сваке године улаже средства у обнову Ватрогасне јединице у Градишци, те да је у плану набавка ватрогасних ауто-љестава, чиме би градишки ватрогасци били опремљени за гашење пожара на високим зградама.

Директор предузећа “Симпо-СИК” Јово Плотан рекао је да се у посљедњих 13 година много тога догодило, али да сјећање на страдале раднице овог предузећа не блиједи.

У пожару 16. новембра 2005. године у градишком Дому културе изгорио је готово цијели књижни фонд Народне библиотеке, неколико атељеа и бројни умјетнички експонати. Неколико година касније, на темељима изгорјелог Дома културе, изграђен је данашњи Културни центар Градишка.

ОБИЉЕЖЕНА КРСНА СЛАВА БОРС-а – МИТРОВДАН

Служењем свете литургије и парастоса за погинуле борце у храму Покрова Пресвете Богородице и полагањем вијенаца на Централном спомен-обиљежју погинулим борцима Одбрамбено-отаџбинског рата, Борачка организација општине Градишка обиљежила је данас крсну славу – Митровдан.

Предсједник Предсједништва Борачке организације Републике Српске Душко Милетић рекао је да је српски борац када није имао чиме да слави и када је ратовао у рову славио славу са хљебом и сољу и да треба да слави и у миру, када има много више и своју Републику Српску.

„Борачка организација Републике Српске након обиљежавања славе се враћа својим свакодневним активностима на побољшању статуса борачке популације, што је и основни задатак Борачке организације”, рекао је Милетић.

Начелник општине Градишка Зоран Аџић рекао је да локална управа жели да чува успомену на људе који су дали своје животе за Републику Српску, коју треба да чувамо и развијамо.

„Наша је обавеза да се присјетимо погинулих бораца, да водимо рачуна о њиховим породицама и ратним војним инвалидима који су дали највећу жртву за Републику Српску”, нагласио је Аџић.

Вијенце на спомен-обиљежје погинулим борцима у Градишци положили су представници општинске Борачке организације, Општине Градишка, Организације породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила, Градишке бригаде, 19. Србобранске бригаде и СУБНОР-а.

Обавјештење о појави бруцелозе код оваца на подручју општине Градишка

Обавјештавамо становништво да је на подручју општине у једном домаћинству  током октобра 2018. године утврђена бруцелоза код оваца.

Бруцелоза (Brucellosis) је заразна болест различитих врста домаћих и дивљих  животиња, која се са животиња преноси на људе, зооноза, а изазивају је бактерије из рода Brucella.

У периоду јануар – октобар 2018. године Хигијенско-епидемиолошка служба Дома здравља Градишка је пријавила два обољела лица од бруцелозе у два домаћинства на подручју општине Градишка.

По пријави обољења људи од бруцелозе спроведено је дијагностичко испитивање затечених пријемљивих животиња на бруцелозу у домаћинствима обољелих лица.

У клиничкој дијагностици нису утврђени видљиви знакови обољења код затечених пријемљивих животиња на бруцелозу.

У једном домаћинству је лабораторијском дијагностиком код једне овце  утврђена бруцелоза, а једна овца је и у поновљеном испитивању утврђена суспектна (сумњива) на бруцелозу.

У складу са важећим ветеринарским прописима и уз сагласност власника животиња, овца код које је утврђена бруцелоза и суспектна овца су проглашене заражене бруцелозом и нешкодљиво су уклоњене.

Бруцелоза код животиња се не лијечи, обољеле животиње се морају елиминисати из узгоја.

Бруцелоза људи се најбоље спрјечава контролом инфекције код животиња.

Мјере које се спроводе, у складу са ветеринарским прописима на снази, везано за контролу и спрјечавање бруцелозе животиња обухватају сљедеће:

  • сва говеда старија од годину дана се морају једном годишње серолошки тестирати на бруцелозу, а период од претходног испитивања не смије бити краћи од три мјесеца ни дужи од годину дана,
  • све овце и козе, осим јањади и јаради намјењених клању, старости до шест мјесеци морају бити вакцинисане REV1 Ocurev вакцином. У случају да власник посједује  животиње старије од 6 мјесеци – вакцинација се врши након спроведеног серолошког испитивања и утврђеног негативног резултата на бруцелозу,
  • код свиња се  у случају диференцијално дијагностички постављене сумње на присуство бруцелозе спроводи клиничко, бактериолошко и ако је потребно серолошко испитивање под службеним надзором,
  • животиње  чије се млијеко користи у јавној потрошњи, прије стављања млијека у промет морају да имају негативна дијагностичка испитивања на бруцелозу,
  • у случају побачаја, пријевременог рођења или рођења слабо виталне младунчади власник животиња је дужан обавијестити ветеринарску организацију, као и сваку другу промјену здравственог стања, и доставити податке о здравственој заштити и кретању  животиња,
  • код сваког пријављеног побачаја говеда, оваца, коза, свиња и кобила  овлаштена ветеринарска организација је дужна да достави на лабораторијску претрагу крв животиње која је побацила, а по могућности и побачени фетус са плодовим овојницама ради претраге на бруцелозу и друге узрочнике побачаја,
  • сваку животињу у промету мора да прати прописана ветеринарска документација, односно идентификациони документ и увјерење о здравственом стању животиње, а ако животиње напуштају подручје епизоотиолошке јединице (општине) и потврда о здравственом стању пошиљке,
  • промет оваца и коза допушта се под ветеринарским надзором, а у промет се могу ставити само оне овце и козе које су вакцинисане најмање четири седмице прије стављања у промет, са изузетком невакцинисане јањади и јаради која су намјењена клању када се отпремају на клаоницу под условом да су све животиње означене ушним маркицама са бројчаном ознаком и угравираним текстом „ВЕТЕРИНАРСКА СЛУЖБА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ“,
  • власник животиња је дужан да пријави овлаштеној ветеринарској организацији свако кретање животиња и промјену бројног стања животиња на имању, а  долазак или одлазак животиња које се обавезно обиљежавају пријави у року 24  часа од насталог догађаја,
  • власник животиња је дужан да овлаштеној ветеринарској организацији пријави угинуће животиње на имању.

Више информација потражите у Вашој ветеринарској организацији

НАЧЕЛНИК ОДЈЕЉЕЊА
Бранко Стојнић

OБАВЈЕШТЕЊЕ О ОБИЛАСКУ МЈЕСНИХ  ЗАЈЕДНИЦА ОД  СТРАНЕ ОДБОРНИКА ЗА ПЕРИОД 12. – 16.11.2018. ГОД.

У складу са Планом комуникације одборника Скупштине општине Градишка са грађанима у 2018. години („Службени гласник општине Градишка“, број 11/17) одборници Скупштине општине Градишка, према утврђеном распореду, одржаће састанке у мјесним заједницама према доле наведеној динамици

Понедјељак, 12.11.2018. године

  1. Берек – 18 часова – стара школа
  2. Бистрица – 18 часова – Друштвени дом
  3. Вакуф – 18 часова – школа

Уторак, 13.11.2018. године

  1. Врбашка – 19 часова – школа
  2. Гашница – 18 часова – Друштвени дом
  3. Горњи Карајзовци – 19 часова – школа

Сриједа, 14.11.2018. године

  1. Горња Јурковица – 18 часова – Друштвени дом
  2. Доњи Карајзовци – 19 часова – школа
  3. Крушкик – 18 часова – објекат С. Љољића

Четвртак, 15.11.2018. године

  1. Драгељи – 19 часова – Друштвени дом
  2. Долина – 19 часова – Друштвени дом у Горњој Долини
  3. Елезагићи – 19 часова – школа

Петак, 16.11.2018. године

  1. Жеравица – 19 часова – стадион ФК „Жеравица“
  2. Јазовац – 18 часова – школа
  3. Кочићево – 18 часова – Друштвени дом

ОБАВЈЕШТЕЊЕ ЗА СТАНОВНИШТВО ПОВОДОМ НАСТУПАЈУЋЕ СЕЗОНЕ  ТРАДИЦИОНАЛНОГ ПРИПРЕМАЊА СВИЊСКОГ МЕСА ЗА ЗИМНИЦУ

Обавјештавамо становништво на повећану опасност од појаве и ширења заразних болести животиња које се преносе на људе (зоонозе), као што је трихинелоза и ехинококоза у сезони традиционалног припремања свињског меса за зимницу и на обавезне прегледе меса на трихинелозу, те мјере спрјечавања појаве, ширења и сузбијања које се морају спровести у циљу заштите здравља људи и животиња од ових опасних зооноза.

ТРИХИНЕЛОЗА (Trichinellosis)

Трихинелоза је паразитска болест домаћих и дивљих животиња. Обољевају месоједи и сваштоједи (свиња, дивља свиња, јазавац, медвјед, лисица, пацов), а од биљоједа коњ.

Узрочник  је паразит трихинела спиралис (Trichinella spiralis).

Животни циклус трихинеле се одвија у једном организму. У одраслом облику паразитира у танком цријеву, а као ларва у мишићном ткиву.

На подручју општине Градишка трихинелоза је задњи пут утврђена у 2017. години код једне дивље свиње, а у току 2015. и 2016. године је утврђена код двије дивље свиње и једне домаће свиње.

С обзиром на континуитет појаве подручје општине се сматра подручјем са повећаним ризиком од појаве заразне болести трихинелозе.

Трихинелоза је на листи заразних и паразитских болести Свјетске организације за здравље животиња (OIE), обавезно се пријављују надлежном органу и сузбија по закону.

ПРЕНОС И ШИРЕЊЕ БОЛЕСТИ

Резервоар заразе су заражени пацови и дивље животиње. Најзначајнији за инфекцију човјека су свиња и пацов међу којима се инфекција одржава.

Међу пацовима се брзо шири и одржава због канибализма.

Свиње се заразе једући заражене пацове, лешеве заражених животиња или недовољно куване помије.

Људи се заразе једући сирово, сушено или недовољно термички обрађено заражено месо.

Трихинелоза се шири и неадекватним уништавањем зараженог меса и нехигијенског уклањања лешева угинулих животиња.

РАЗВОЈ ТРИХИНЕЛА

Постоје три фазе у развоју трихинела: дигестивна, миграторна и мишићна, које се одвијају у једном организму. Пошто се мишићна трихинела унесе у дигестивни (пробавни) систем ослобађа се чахуре, у танком цријеву полно сазријева, пари се и женка леже живе ларве, које лимфом и крвотоком се разносе по цијелом организму, а задржавају се у попречно пругастим мишићима. Сматра се да једна женка избаци око1500 ларви.

Најчешће погођена мјеста су мишићи гркљана, језика, дишни и жвакачи мишићи. У мишићима ларва расте, смота се у спиралу, а око тијела се формира циста, односно чахура или капсула. Учахурена ларва је отпорна и остаје витална неколико година.

Циклус се наставља када учахурену мишићну ларву поједе други носитељ.

МАНИФЕСТАЦИЈА БОЛЕСТИ

Код животиња инфекција са трихинелом је углавном непримјетна, док код људи инфекција са трихинелом  узрокује озбиљну, тешку и опасну болест, која може имати смртан исход.

Код људи период од заражавања до појаве првих клиничких знакова болести може да траје 2 до 7 дана. Клинички знакови болести укључују: мучнину, повраћање, болове у трбуху, пролив, повишену тјелесну температуру, знојење, болове у мишићима, оток лица и капака.

Важно је да се особа у првим знаковима пробавних сметњи одмах јави љекару, јер поузданог лијека за трихинелозу нема, а у мишићној фази је неизљечива.

ПРЕГЛЕД МЕСА НА ТРИХИНЕЛОЗУ

Ларве трихинела су ситни, обли, спирални црви, који се у зараженом месу не виде голим оком, невидљиве су и могу се открити само лабораторијском методом, методaма вјештачке дигестије узорака мишића корјена дијафрагме, мишића језика или  жвакаћих мишића у прописаној количини.

На присуство ларви трихинела може се прегледати и комадно месо свиња, комадно месо коња и дивљачи, као и производи од меса свиња, коња и дивљачи.

Преглед меса на трихинелозу је обавезан и дозвољен је само у овлаштеним ветеринарским организацијама методaма вјештачке дигестије.

Преглед меса на трихинелозу се мора извршити у сљедећим случајевима:

  • у свим случајевима клања свиња ради употребе меса за људску исхрану мора се извршити преглед меса на ларве трихинела, односно код клања за јавну потрошњу на свим клаоницама под ветеринарским надзором и код клања за потребе властитог домаћинства, чије је месо намјењено потрошњи у властитом домаћинству,
  • код све уловљене дивљачи (месоједи и сваштоједи) која служи за исхрану људи мора се извршити преглед меса на ларве трихинела,
  • у свим случајевима клања коња ради употребе меса за људску исхрану мора се извршити преглед меса на ларве трихинела,

Све утврђене трихинелозне животиње, месо и производи од меса морају се пријавити ветеринарском инспектору.

Такођер је обавезно, у циљу спрјечавања појаве, ширења и сузбијања трихинелозе , спроводити и сљедеће мјере:

  • свињама не давати не прокуване помије,
  • псима и мачкама не давати сирове животињске изнутрице,
  • спроводити системску дератизацију и чистити дворишта и објекте,
  • лешеве угинулих глодара сакупљати и нешкодљиво уклањати спаљивањем,
  • хигијенски држати животиње и одржавати посјед/имање,
  • обезбиједи економска дворишта и објекте гдје бораве животиње од неконтролисаног уласка и изласка људи, животиња и возила,
  • све угинуле животиње пријавити у епизоотиолошки овлаштену ветеринарску организацију.

ЕХИНОКОКОЗА ( Echinococcosis)

Након клања животиња често се налазе цисте ехинокока у јетри и плућима, које  се манифестују у виду  појединачних циста испуњених течношћу или више густо распоређених циста у облику грозда, у народу познате као “водени мјехури”.

Ехинококозу изазива мала пантљичара која живи у цријеву пса, као трајног домаћина, а ехинококозне цисте могу се утврдити код бројних различитих животињских врста и људи као прелазних домаћина.

Заражени пас излучује јајашца пантљичаре фецесом, а са фецесом доспијевају и у крзно пса, односно на длаку и у вањску средину. Јајашца након тога поједу овце, говеда, свиње и друге врсте и човјек (зооноза). Ехинококозне цисте се могу развити у сваком органу прелазног домаћина, али најчешће су захваћена јетра и плућа.

Ехинококозне цисте, чак и кад су присутне у великом броју, ријетко узрокују уочљиве знакове болести код домаћих животиња, а код људи могу изазвати озбиљне посљедице по здравље.

У циљу сузбијања ехинококозе сви власници паса су дужни да прије вакцинације пса против бјеснила, спроведу чишћење пса од цријевних паразита (дехелминтизација) антипаразитским средством широког спектра које поуздано убија зреле и незреле облике пантљичаре Еchinococcus granulosus.

Ради спрјечавања ширења јајашаца у околину, обавеза власника пса је да пса, након третирања, држи најмање 48 часова у затвореном простору, а његов измет нешкодљиво уклања.

С циљем спрјечавања ширења ехинококозе одбачене органе заклане стоке забрањено је давати псима, органи се нешкодљиво уништавају прокувавањем и закопавањем, односно спаљивањем.

Више информација потражите у Вашој ветеринарској организацији или код породичног љекара.