Обавјештење за власнике малих преживара

датум објаве: 28.06.2018.

Обавјештење за власнике малих преживара

Обавјештавају се власници малих преживара о спровођењу вакцинације против бруцелозе у 2018.години.

Канцеларија за ветеринарство Босне и Херцеговине је донијела Упутство о организовању спровођења вакцинације против бруцелозе малих преживара у 2018 години.

Вакцинација је обавезна и спроводи се код малих преживара старијих од три мјесеца вакцином OCUREV Rev 1 припремљеном за коњуктивалну апликацију.

Детаљније обавјештење о спровођењу вакцинације против бруцелозе малих преживара у 2018.години потражите у Вашој епизоотиолошки надлежној ветеринарској организацији.

О бруцелози можете прочитати у наставку текста.

Информација за јавност о бруцелози

Бруцелоза (Brucellosis) је заразна болест различитих врста домаћих животиња, која се са животиња преноси на људе, зооноза.

Бруцелозу изазивају различите врсте бактерија из рода Brucella које имају тенденцију да заразе специфичне животињске врсте.

Инфекцију говеда изазива B.аbortus, оваца и коза B.melitensis, свиња B. suis и паса  B. canis.

Међутим, већина врста бруцела може ифицирати и друге врсте животиња, а не само специфичне врсте.

Код људи је најчешћа инфекција са B.melitensis, која је изузетно патогена за људе и то је једна од најозбиљнијих зооноза.

Бруцелоза говеда (B. аbortus), бруцелоза оваца и коза (B. melitensis) и бруцелоза свиња (B.suis) су на листи заразних и паразитских болести Свјетске организације за здравље животиња (OIE), обавезно се пријављују надлежном органу и сузбијају по закону.

У Европи се нови случајеви бруцелозе откривају у земљама Средњег Истока и у региону Медитерана.

На подручју Републике Српске у периоду јануар-април 2018.године регистровани су нови случајеви бруцелозе говеда, бруцелозе коза и оваца и бруцелозе паса.

На подручју општине Градишка, у наведеном периоду, није било појаве бруцелозе код животиња, а задњи пут је регистрована бруцелоза говеда у 2016. години, бруцелоза свиња у 2015. години и бруцелоза коза и оваца у 2014. години.

Пренос и ширење болести

Бруцелоза се обично шири у вријеме побачаја или порода инфицираних животиња када се налази висока концентрација бруцела у побаченом плоду, порођајним течностима, плаценти.

Бактерија је способна да преживи изван животиње у окружењу неколико мјесеци посебно у условима веће влажности и нижих температура без сунца.

Инфекција се шири на људе и друге животиње уносом бактерије преко пробавног тракта (ингестијом), преко респираторног тракта (удисањем, инхалацијом), преко озлијеђене коже и коњуктива.

Бактерија у организму колонизује виме, па контаминира млијеко.

Код мушких животиња бактерија се насељава у тестисе и излучује се сјеменом инфицираних животиња.

Овчарски пси могу такођер ширити бруцелозу преживара, али и сами обољети.

Бруцелоза је важна болест код дивљих животиња. Дивље животиње су резервоар бруцелозе што компликује напоре ерадикације, односно искорјењивање болести.

Ризик за јавно здравље

Код људи период инкубације, односно вријеме од уноса бактерија до појаве првих симптома болести, је од пет дана до три мјесеца, а најчешће су то двије седмице.

Ветеринари и њихови помоћници, радници у клаоницама и хладњачама, сточари, радници у лабораторији су у највећем ризику од заразе бруцелозом због њиховог контакта са инфицираним животињама, побаченим фетусима или плацентама.

Знаци обољења укључују високу тјелесну температуру која пролази и поново се враћа, болове у мишићима, умор, нагло мршављење, главобоље, појачано знојење, оток зглобова, упалу тестиса, кашаљ и пробадање у прсима.

За постављање дијагнозе су важни податци о могућим контактима са зараженим животињама и њиховим производима, те податци о раду и боравку на њивама и у просторијама у којима су боравиле заражене животиње.

Зараза се често на људе преноси конзумирањем непастеризованог млијека и млијечних производа од непастеризованог млијека, а рјеђе се шири конзумирањем недовољно термички обрађеног меса инфицираних животиња.

Уколико је лијечење започело на вријеме обољење не оставља трајне посљедице по организам иначе изазива трајну инвалидност.

Симптоми бруцелозе код животиња

Бруцелозу код животиња карактеришу побачаји и сметње у репродукцији.

Вријеме од заражавања до појаве симптома болести код животиња зависи од времена гравидности када је заражавање наступило, па је то вријеме дуже уколико је заражавање наступило у раној фази гравидности.

Побачаји или пријевремена рођења јаве се обично двије седмице до два мјесеца након заражавања код оваца и коза, односно пет мјесеци код крава, а код куја се најчешће догађају од седме до девете седмице гравидности.

У стадима оваца и коза у којима се бруцелоза појави први пут може побацити чак 30% до 80 % животиња. Код животиња које су побациле често се запази и заостајање постељице. Козе и овце побаце најчешће једном, али се поновно заражавање матернице и излучивање узрочника може јавити и за вријеме слиједећих гравидности које обично протекну нормално. Код животиња које су побациле, али и код оних које то нису, запажа се значајан пад млијечности, иако су клинички знаци упале вимена ријетки. Акутна упала тестиса може се јавити код мужјака што обично доводи до неплодности. Упале зглобова су забиљежене и код мужјака и женки.

Код оваца и коза које нису гравидне болест најчешће протиче без видљивих симптома.

Коњи обољели од бруцелозе су потиштени и имају локалне упале бурзитис, синовитис. Гравидне кобиле могу побацити или родити слабу и рањиву ждребад.

Дијагноза

Сумњу на болест изазива сваки побачај у стадима оваца иако и друге болести као што је нпр. Q groznica могу изазвати побачај па је због тога неопходно поставити лабораторијску дијагнозу. Поуздана дијагноза бруцелозе се поставља само лабораторијским испитивањем крви.

Контрола бруцелозе код животиња

Годишњи Програм мјера здравствене заштите животиња у Републици Српској прописује мјере контроле бруцелозе код животиња, а оне обухватају сљедеће:

  • сва говеда старија од годину дана се морају једном годишње серолошки тестирати на бруцелозу, а период од претходног испитивања не смије бити краћи од три мјесеца ни дужи од годину дана,
  • све овце и козе, осим јањади и јаради намјењених клању, старости до шест мјесеци морају бити вакцинисане REV1 Ocurev вакцином. У случају да власник посједује  животиње старије од 6 мјесеци – вакцинација се врши након спроведеног серолошког испитивања и утврђеног негативног резултата на бруцелозу.
  • код свиња се  у случају диференцијално дијагностички постављене сумње на присуство бруцелозе спроводи клиничко, бактериолошко и ако је потребно серолошко испитивање под службеним надзором.
  • животиње  чије се млијеко користи у јавној потрошњи, прије стављања млијека у промет морају да имају негативна дијагностичка испитивања на бруцелозу.
  • све побачаје животиња  власници и држаоци животиња су дужни пријавити епизоотиолошки надлежној ветеринарској организацији.
  • код сваког пријављеног побачаји говеда, оваца, коза, свиња и кобила надлежни ветеринар је дужан да достави на лабораторијску претрагу крв животиње која је побацила, а по могућности и побачени фетус са плодним овојницама ради претраге на бруцелозу, лептоспирозу,  Q groznica, листериозу и салмонелозу.

Бруцелоза код животиња није изљечива и заражене животиње се морају елиминисати из узгоја, а често је то цијело стадо.

Бруцелоза људи се најбоље спрјечава контролом инфекције код животиња.

Најважније за власнике животиња у спрјечавању заразних и паразитских болести  је:

  • да спроводе обавезне мјере на имању у складу са годишњим Програмом мјера здравствене заштите животиња,
  • да прије увођења нове животиње у узгој спроведу клиничка и дијагностичка испитивања путем овлаштене ветеринарске организације,
  • да спроводу и одржавају биосигурносне мјере на имању и
  • да болесне и угинуле животиње пријаве у ветеринарску организацију или ветеринарском инспектору

За потрошаче је најважније да животињске производе купују од произвођача који су под сталним ветеринарским надзором.

За више информација обратите се Вашем ветеринару или породичном љекару.